Bratstvo

вотних питања, Српске православне цркве, које дубоко задире ју њену ор; танизацију и живот. Устав ће одредити однос између цркве и државе,

облик црквене самоуправе, питање свештеничких принадлежности, као и

ова крупнија питања, која се односе на цркву ли свештенство.

_ Напрт Устава Орпске православне цркве израдила је нарочита томисија, у којој су били чланови г. г. епископ темишварски и великокижиндски др. Георгије Летић, епископ битољски Јосиф, бивши министар

вера др. Бојислав Јањић, касациони судија Васа Пегровић, начелник Ми-

нистарства шравде ЈЊубисав Шоповић, инспектор Министарства Бранко Поповић, члан Главне контроле Милојко Васовић и претставник Свештеничког удружења Владимир Милутиновић. Овај нацрт Устава претресаће шрво у Светом Спноду, па ће се по том изнети пред Архијерејски сабор. Свети синол, који „5 већ почео рад, није хтео ово крупно питање ла решава у стоутности Је. Ов. Патријарха Варнаве, који је после свог устог личења и пута по Јужној Србији, био на одмору у Врњачкој бањи.

- С обзиром на важност овота шитања умолили смо Њ,. Св, Патријарха Варнаву, да нам изложи своје мишљење. Њ,. Ов. Патријарх се љубазно одазвао и рекао нам:

»На првој седници Светог Синода, које ће се одржати у понедељак, под мојим претседништвом, ми ћемо почети шретресати Устав, који је из, радила заједничка комисија. Извршићемо евентуалну редакшју и онда ћемо Устав упутити Архијерејском сабору, највећем црквеном ваконолавном телу. Дан заседања Сабора олредиће Овети Синод, |

Доношењем Устава Српске православне цркве почиње аугономии живот наше цркве. Ми очекујемо, да ће се наша православна црква моћи анаћи у тим приликама, као и увек прикупљајући своје верне чланове око себе, нашајајући их духом Христове науке и снажећи их у националној свести, да би били корисни држави, Краљу и народу. Наша црква, није агресивна и као таква остаће, држећи се свога вековнога ттршншишта, али неће дозволити другим вероисповестима, у границама њене духовне могућности, да се ради на штету Српске православне цркве, која је својим досадашњим радом и егзистенцијом доказала своју готовост, да са свима вероисповестима у нашој држави заједно сарађује за искрено ује„ дињење и зближавање народа«.

Што се тиче шитања свештеничких принадлежности, које ће се такође регулисати овим Уставом, Њ. Св, Патријарх је рекао:

»Моја је жеља да се свештенство што боље материјално обезбеди, да би могло бити што активније у вршењу своје дужности с обзиром а

садашњи положај наше цркве у односу према осталим. Ово питање као и

остала важнија питања спровешће се у живот нарочитом уредбом.

Изгледи су, завршио је Њ. Ов, Патријарх Варнава, да ће се са Краљевском владом постићи шотпун споразум у свима шитањима, који тан, гирају цркву и државу.

Умолили смо затим ЈЊ, Св. Патријаљрса, да нам каже нешто о својим утисцима с недавног пута по Јужној Србији,

»Необично сам задовољан овим путем, рекао је Њ. Ов, Патријарх. Утисци, које сам добио, неизгладиви су. Пажња према мени била је у исто време и пажња према општој ствари, Наш народ је сачувао чврсто веру. Још је једном показало, да је кров цркву утврђена национална (свест, нарочито На нашем Југу. Муслимани, благодарећи вековном заједничком животу « православнима, пружају могућност. заједничке сарадње у погледу мира, љубави и заједничког чувања наше отаџбине п верности према Краљу«. По "(»Време« 81 августа).

»

ега