Bratstvo

— 37 —

сенка која сваког тренутка може да падне на нашу радост, ми малодушни затварамо наше песме и осмех вратима седмерима и постајемо камен леден и Ћутљив.

Камо нестаде лепоте, среће и снаге»

Створени да примимо радост, нисмо ли рођени и да је чувамог Дата нам у бесцење, нисмо ли шкртци недарујемо ли је и другима о

Да, наше је да сачувамо ведрину душа својих да би је могли дати и другима. Не збуњујмо се тешкоћама и недаћама јер оне су тренуци живота од данас; наше сутра, свакако, стоји у рукама Онога који господари са вечношћу.

Не будимо малодушни. Верујмо.

Емил С, Петровић.

Хаџи Мелентије Стевановић

архимандрит рачански, војвода сокоски

Хаџи Мелентије Стевановић видна и истакнута личност шрвог и друтог устанка, родом је из Босне из Бирча власеничког среза. У младим годинама свога живота научио је читати и писати по манастирима. Закалуђерио се у манастиру Троноши, Карађорђев устанак, затекао га, је као архимандрита ма» настира Раче недалеко Бајине Баште,

Истакнутије личности, јунаци и во јводе из првог устанка, који су војевали покрај Дрине врло су добро и детаљно опевани и одртани у народним песмама, јаче су шодвучени него јунаци и војводе који су ратовали на Морави и Тимоку. На, родна песма мало се дотиче Миленка Стојковића, Петра, Добрњца, па, и самог Карађорђа и осталих јунака, који су ратовали на Морави и Тимску, а највише су допринели слави и успеху Карађорђева подвига, док у детаљима, народна песма, опевава све личности које су ратовале покрај Дрине. Разлог ће бити тај што се «само по дринским ратиштима увек кретао Филип Вишњић, те је дринска ратишта и јунаке уз гусле опевавао. Друга ратишта нису имала, свога, Вишњића ни старца Рашка, па ће то бити узрок што јунаци са других јраллишта, нису јаче унешена у народну поезију.

На десет тодина, пред Карађорђев устанак Хаџи Мелентије отишао је у Јерусалим, да обиђе света места где се Христос Спаситељ родио, божанску науку открио и проповедао им му-