Bratstvo
1 1
миљенији међу Орбима, био је генерал Исаијев. Он се највише |
задржао у Орбији на терену, највише ратовао, и много допринео
српским победама. Србе је много волео, особито Карађорђа.
Стално је држао везу код Кладова између руске и српске вој,
ске, Више је пута, кад је добио нардбу да остави Србију и да |
се повуче у Влашку ва руском "војском, сам на. своју руку остајао и даље у Србији и ратовао против Турака. "Упливом Ми-
4,
лана, Обреновића, а особито Хаџи Мелентија, Руби су послали у
Србију генерала Исаијева. са 2.500 људи месеца, марта, 1810, г. __ 1818 несретне по Србију године, добије Хаџи Мелентије налог од Карађорђа и Савета да чини у свима бокомољама, бденија за! победу српског оружја над непријатељем. За то је време Мелентије ишао по логорима и по граници поред Дрине читао молепствија за победу фдршског орускја, те војводе и војску одушевљавао и храбрио. Јачој се сили није могло одољети.
Србија је прегажена и похарана била, Хаџи Мелентије пре-
бегне у Срем и аклони се у Фрушку Гору. ____ Кала. су се Орби поново дигли на Турке 1815 тодине Хаџи Мелентије врати се са многим војводама натраг У Србију. И у
другом устанку његова је улога врло видна, и јако истакнута. -
Истина живео је повучено у манастиру Рачи. У последње вјреме пред своју смрт јаче је оболео на (ногама и ишао је на штакама. _ |
Умро је 27 марта 1824 године у! манастиру Рачи, где је и укопан. На пробу има врло леп рељефан споменик, уклесаљњ
у црквени зид. Споменик прикавује Хали Мелентија, како пред
црквеним вратима моли се Богу за победу српског оружја (и храбри: народ на борбу. Више ступова под сводом уклесано је име Аџи Мелентије, а више имена. крст са четири оцила. Надгробну плочу иасклесао је игуман Серафим 1851 године.
' Својим радом, љубављу, несебичним пожртвовањем, вером у Бога, и у шраведну ствар свога, народа. Хаџи Мелентије
долави међу најмаркантније личности првог устанка, који је
дубоко уревао своје име међу оне хероје који се жртвоваше за крст часни и слободу златну, овековечише свбе, а: потомству стекоше славу и слободу.
Славко Калуђерчић.
Хроника Совјетска Русија, — »Раб. Гавета« пише следеће: »У селу Раменион,
соковског округа, кувнецовског рајона, авештеник је одредио литију са „паоотама. Жомунист »Колтховник« Крјуков опатио је из пушке случајно.
Макаров и Рибников отели су од Крјукова оружје ш шремлалипи њега но
његову жену. Суд их је осудио ло три појтине- талоншце. | Уз научни медицински ковјет образована је нарочита комисија, У чији су састав ушли представити научних писпитута и централног 60-
сер РА