Bratstvo

_Али ми је жао што се у ово време, и то из Београда, чују речи »варвари« упућене на. адресу српских шравославњих овепттеника, и. монаха, од којих мнопи и многи носе на себи као ратни инвалиди још незалечене ране. _ у ; а - о 5

_ Жао ми је што сам изазван да кажем оно што иначе до смрти не бих казао, наиме да су за рушење највећег дела налших народних ста-

фина много више криви неки од људи школованих и стручних его ли

прост народ и прости монајви српеки. Калите ои ко штрекошта, старо гробље код Маркове шркве, пде су се спокојила стара, заслужна господа, орпека И ко од учених људи на. то рече: не дирајте ! - у

Тапивих (старих пробља шун је ЈЛонлон и нико ги не помишља да их прекотава. Као мапичним шташом сав стари Београд претворен је у нов, без и једног преосталог отајрог вата. И ко протестоваг: И још се мисли ла је у интересу лепоте Београда, премда ви не можете мени именовати ни један град у Европи који ужива репутацију лепог прада а да у њему нема бар по Неки сачувани стари део вароши, Рушиће се, велите, и Ока дађргтија г Па наравно ла ће се ушити ги = шроширивати. О то наше проширивање! Сад ће Беопрад бити нов сав од конца до конца. Беопрад који је по годинама старији од Берлина, и безмало савремен Лондону :о постанку. 5

Ко порушти манастир Шреображење и ко први шпросече пут шоред. Маначије торушштветти торви зид“ Да ли прост народ, који сам ја овојим очима гледао на растуреном камењу неплашењег Шреображења како шали свеће и клечи на молитву; Не прост народ, (не шрости манаси, него баш људи од школе и техничког знања, А трпезација у Пећској патријајршијиг Ко у исто време изврши многобројне крађе црквених књита, ји икона што правама и манастирима Неки странци, и то не просли и не неуки. Ко. исече и однесе онолике' сјајне иницијале из старих (рукоштиса. у Хилендаруг Не ма какви варвари него неки учени словенски археолози и тако даље. у 5

Мени је жао што неки од првих синова православља оматрају и називају наше остаје царске ти народне светиње само споменицима. У томе се они одвајају душом од свога најрода који ге светиње сматра на штрвом месту светињама, јер то и јесу живе аветиње народне богомоље, најројтни суварвшиши, како их неко лепо назва недавно. То нису мртве плоче на гробовима мртвих но нешто увек живо и увек свето и увек ново колико и старо. То нису ископане шагојде, ни неанбожачки храмови, ни идоли, нето огњишта духовна на. којима народа душа и дан данас као. и увек воли (ла се фрета са живим Богом. И сами ктитори тих аветиња, наших подижући их нису мислити уда подигну споменике (него задужбине »да с њима поју литурпије докле траје сунца и месеца«. И баш: благодарећи томе (народном схватању старих храмова као живих светиња, у којима, невидљиве (силе небеске стврано долаве у живи додир са душама људи, и очувани су ти старински храмови. Народ није ни томтшљао ти да краде драгоцене иконе ниши да их руши и квари, иако је било зивузетака (они нису многобројни (и не представљају карактеристику душе народне, Они пак који су у тим старим храмовима тражили само лепоту и гледали уметност без страха, Божјег и без светиње, без вере и без духа, који је надахнуо и створио ове то, они су им учинили ненакнадиве штете и нанели неизлечирва квара, и тоне од јуче и шрекјуче него још 'и од шре ослобођења Македоније па чак и северне Србије, још у турско време.

Ни у ком случају не могу се старе Немањићске цркве претирати једино као споменици или музеји (аве докле год сви Орби шравославни (не би нашустилти веру својих отажа зи (примили калаву другу веру којој ти храмови не би били потребни, Само тад кад би се за увек угасила кандила у тим садашњим богомољама, и сломиле свеће, и ивбацио тамњан, могао би један директориум цивилних људи без православних /овештеника и без народа да располаже с тим прађевинама како хоће, А сад,