Bratstvo

“00

„На крсту прикован драговољно, о Милосрдни, у гроб положен као мртвац, Дародавче живота, уништио си власт смрти, Моћни, Твојом смрћу. Јер пред Тобом задрташе вра-. тари ада; Ти си дозвао у живот умрле од древности, Човекољупче !“ _ и

„Као Цар, висећи на крсту, једини Силни, покренуо си сва створења; у гроб положен пробудио си становнике у гробовима, даривајући бесмртност и живот људском роду: · стога ми славимо песмом хвале Твоје Васкрсење трећег дана!“

„Твој гроб, доносећи живот, лепши од раја и заиста сјајнији од које било царске раскошне дворане, о Христе, постаде извор нашег васкрсења !“ -

Шта видимог Његово Васкрсење из мртвих је залога и нашег ускрснућа; шта више, то је и наше васкрсење; ната победа над смрћу. „Ти си уништио величанство, смрти, Силни, Твојом смрћу“; „ти си пробудио мртве од искони“, „ти си дозвао у живот становнике у гробовима, даривајући роду човечјем бесмртност и живот“, и даље:... ослободио си мртве и васкрснувши после три дана обукао си умрле у бесмртност!“ „Он је васкрснуо испразнивши гробове! Познајте Неизменљивог, који је изменуо трулеж!“ „Он је оживио мртве! данас се одузима оружје смрти и паклу, а род човјечји одева се у бесмртност!“ „Мртве, које је смрт прогутала, повратила је назад; уништена је погубна држава пакла, кад си из гроба. васкрснуо !осподе !“

Ова прекомерна радост објављује се непрестано у новим изразима: ми постајемо већ сад учесници Његова Васкрсења, проживљавамо већ сад мистични живот, улазимо у будућу славу. У Његовој личности целокупни род људски, символисан у родоначалнику Адаму, преображава се и прима могућност васкрсења.

„Адам пада и скрушен је, испрва обманут у својој нади да ће постати као Бог; но опет устаје, обоготворен сједињењем са Речју, и својим страдањем стиче немогућност страдања; на престолу прославља се као Син, седећи са Оцем и Духом Светим !“

Спасење и победничко клицање није само додељено човеку: са нашом радошћу због нашег васкрсења спаја се и радост због преображења целог света, због престанка државе трулежи, због спасења свију створова и доласка цар. ства живота. Духовно око гледа побожно тамо у будућу славу, у ону „прекрасну слободу деце Божије“, у којој ће суделовати свако створење. Васкрсење је дакле догађај козмичког значаја. Небеска слава обасјава сад и човека и цео свет, додуше још тајанствено. Свет је постигао ново високо достојанство, јер је примио у себе клицу бесмртности.

е