Bratstvo

= 1398 —

решење о томе да мора становати у Трсту. Удовољено му је молби да живи у Цариграду. Смењен је 15 фебруара 1888 а напустио је Мостар 2 маја исте године. Из писама његових, која су нам дошла до руке и која објављујемо, продиру боли туга за остављеном Херцеговином. Она су уједно коментар његове »оставке« и илустрација овог честитог Грка, доброг пастира и великог пријатеља српскога народа. | -

»Поштовани. 2... .. сине мое возљубљене благословим те Архијерејски.

Примио сам твоје синовно писмо на које ми изјављено да сте здрави и то пуно ми је на вољу. За сад здрави смо и ми фала Богу. Ја желим писати вама често, али као ти је познато нијесам вјешт писати српски добро и писара немам, и зато шутим. Ја док сам жив никада нећу заборавити витешки Ерцеговачки нород, и моја жеља била да умрем у Ерцеговину, али он, кои се противио мојој вољи и кои радио за свој интерес 24 не на корист народа познат је теи што је радио нашо и ја кривим никога осим њега. Ја чекам ред да узмем Епархиу која да је близо Ерцеговине за да ми је лакше чути за вас. Што ми пишеш поздрав од Г. Војвода Проте Зимонића много ми је мило и ја исто поздрављам и њега и Г. прота Периша и свакаго Ерцеговца...

Прими од моје стране поздрав всим Мостарцима...

Може да је Божија воља да опет се видимо и то желим. У осталом примите мој срдачни благослов.

1890. 14. маја. Цариград. Фанари. Твои духовни отац и молитвеник Б. Митрополит Ерцеговачки

Игњатије.« П

»Возљубљене сине мој во Христа. ...... благословим те Архијерејски.

Примио сам твое синовно писмо от кога разумијевши о ваше желателно ми здравље и што ми изјави о вас, весело ти благодарим. Ја много желим писати вама често и тебе и моим Христианим, особито моме во Христа возљубљеном брату Г. Митрополиту Серафину... Ако сам далеко тјелесно а душевно никад се не издалечем от вас и што могу радим за корист народа и Ерцеговачку епархију. Прије мјесец дана овдашња влада изјавила жељу у Патриаршиу да се отдјели