Bratstvo

= 80 —

којима би свештенички кандидати могли добити нешто више-

знања и васпитања«%) Најпотребније знање за вршење свештенопастирске службе налазили су и прибављали наши стари

у манастирима. Манастири »су били и једине школе за свеш-

теничке кандидате, јер су ови и у позније вријеме само у њима могли добијати најпотребнија знања за своју будућу служ-

бу у народу. Такву улогу вршио је и манастир св. Марка (код.

Призрена) готово до краја прве половине прошлога вијека. У

манастир св. Марка долазили су свештенички кандидати не-

само из призренске околине него и из других крајева.«%) Али

и ту се могло »научити само некако читати и чинодјејство–

вати, а врло мало писати.«'")

Зато су дужности парохијских свештеника најчешће обављали калуђери из разних манастира; у Сарајеву на пр. већином калуђери из Житомишљића и св. Тројице, а и из других манастира 5) Многи пак свештенички кандидати, који нису имали прилике да се уче у ком манастиру, стицали су потребно знање вјежбањем уз старије свештенике. Тако су често свештеницима постајали и дјеловође црквених општина или сеоски учитељи, који су се својом писменошћу и већом или мањом образованости истицали изнад своје средине. Ако су

још били из угледнијих породица у свом родном мјесту, онда.

су на молбу парохијана — својих суграђана лако долазили до парохије, Нијесу били ријетки случајеви да су за свештенике, протекцијом грчких владика, постављани занатлије и трговци. Како су обично њихови приходи били слаби, то су се ти свештеници у градовима бавили занатом, а у селима земљорадњом и у опђе економијом.“)

Обично су синови нашљеђивали своје очеве у свештеничкој дужности па су ту службу редом вршиле неколике генерације тако да су постојале читаве династије у свештеничкој служби. Најпотребније знање, стечено у ком оближњем ма-

настиру или уз кога старијег свештеника, оспособљавало је

наше старе свештенике да своју свештеничку службу врше

тачно и савјесно, на задовољство цркве и народа. ж

5) Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у Х/Х веку. Београд 1328, стр. 4

в) П. Костић, ор. си. стр. 126

т) ТБ1д. стр. 4

8) Вл. Скарић, ор. с. стр. 107

•) Светислав Давидовић, Српска православна црква у Босни и: Херцеговини. Сарајево 1931, стр. 51

Пн