Bratstvo

[74

»Прото узе свето Јеванђеље

те он моли Бога милоснога

моли Бога и све Божје свеце

да поможе њима на бојишту.« И Васојевићи су онда били врло малобројни јер поп Ракетић налаже:

»Нека иде на бој свеколико

од ђетета од дванаест година

па до старца седамдесет љета

нека иде и ко оружја нема;

ако Бог да и срећа јуначка

оружја ће бити са турака.« Они су се по савјету свештеника завјетовали да славе Св. Александра ако поможе Бог да побиједе и да ће подигнути цркву у спомен догађаја. Затим су сложно и изненада ударили на Турке испред зоре. Препад је успио; турци су се збунили и побјегли. Чете јунака Вука Брајотића и Вука Вујичића (по

једној пјесми и чете Трипка Караџића) гонили су их по пла-

нини разбијене и обезглављене (убили су и самог бега Махмутбеговића). Неколико деценија послије попа Ракетића традиција у Нахији помиње попа Катану као значајнога свештеника на тој страни. Једно предање приписује у заслугу попу Катани и пораз. Климената на Вељем Кршу с погибијом њихова вође Доке, (за којега је код Лалевића и Протића забиљежено да га је посјекао: васојевићки јунак Дедока). Помиње сеи Рајчића-До код Пехова као мјесто битке између попа Катане и Малесора (Климената). Његови братственици у Божићу и Коњуху предају да је он предводио Васојевиће и у боју на Крчевуу Доњој Нахији, више Загорја. Забиљежено је још предања да је патријарх Шакабенда, приликом друге сеобе, назначио попа Катану као патријаршијског намјесника и да се он због свога држања и васојевићким покретима овога доба замјерио Турцима и да су га објесили. Прича се опет да су га Турци посјекли у Дечанима. и да је ту био закопан, па да су га послије братственици пренијелиу Божиће. У његову је потомству, како казују у братству, такођер било свештеника.

Послије ових свештенички је чин у Нахији држало братство Бојовића. Запажен је поп Перо Бојовић, који се својим држањем као истакнути првак замјерио био Турцима, те плавогусињски бег Шабанагић нареди неким Прашчевићима из Метеха,

ан а