Bratstvo

-—- ПОД =

Бичевање

Пилат подиже руку и наједанпут настале тишина. Може бити, да он није знао шта, да каже тога момента, шта, да ради; тек је нејасно осећао, да ће спасти или упропастити себе и свет.

ЈБуља се свом својом тежином ос света.

И мучи се Пилат, вечном муком, као у аду; у вечном отњу гори. Овај је час — „агонија/ Пилатова.

Може бити, да је хтео рећи сасвим нешто друго, као да није он сам, нето нетко други место њега рекао:

Сопдетто, 1015 јп. стисета.

Осуђујем, поћићеш на крет.

„Ми немамо другог цара осим Кесара", — да ли су се само Сина одрекли % Не, него и Оца, зато што је у народу Божијем, у Израиљу, Једини Дар — Бог: „Господе, царуј над нама, један . Син и Отац одлазе из дома. Израиљева :

Ето, остаће вам дом ваш пуст.

Каква је казна Исусова % „Оудско убиствог“ Не, људи су требали признати Исуса ва Христа, или казнити, — Римљани по своме закону, као „свеошштет бунтовника; Јудеји, такођер по своме закону — као. „ботохулника", Да, је Савле, потоњи Павле, био на Гавати, то би ион повикао: распни !"'

Да ли су га распели само Јудеји %' Не и ми, „Крв Њетова на нас и на децу нашу“. Ма колико да је Пилат прао руке — цео Рим — цео свет, — Крв ту не опра.

Добри плачу „бијући се у груди“, или „пате од бола: а рђави се бодре, делају — вичу: „распни !' Тако је било и увек ће бити,

Неко је рекао: „Исус је био осуђен праведно, зато што се цео дух Његова учења налави у контрадикцији са постојећим поретком ствари. У ствари, оно и јест тако. Цело је пиз. тање у томе, шта је боље „постојећи поредак ствари“, или оно, што је хтео Христос. Потребно је бити уз Њега, да би Га оправдали. По свима законима по свима, „правдама/, овим Његове, он је био и биће увек осуђен. Поћићеш на, крст — то је пресуда Пилатова, — пресуда читавог света, над Христом, у векове векова.

Сада је суђење овоме свету; сада ће кнез овога света, бити изгнан, — то је једна од две мотућности, а друга је: Сада, је суђење овога света — над Христом; сада ће Христос бити изгнан, Да, ли је потребно напомињати, која се од ових двају могућности остварује сада у свету. „Ликторе! Свежи му руке, — биће бијен". — Ове речи требао је Пилат да дода, мало пре изреченој смртној пресуди, но вероватно, није имао снаге. Само је ћутке, силазећи са Литостратона, махнуо руком ликтору а овај је већ знао шта му треба чинити. Вој-