Bratstvo

свакога, ко јој не припада, носећи собом често страст мржње и бијес борбе. Релитија пак цијени врлине срца изнад свега, она у њему налази достојанство човјека и ту је поглавито област њенот дјеловања. Њен је утицај моћан и често устостручава моралну снагу вјерних. Стога су религиозно одушевљени галилејски рибари, сиромашни занатлије, мали службеници из којих су формирани први апостоли Хришћанства постали значајнији од власних велможа и учених људи свота доба. |

У моралној атмосфери људскога живота наука не може да постигне и да дадне све што може религија да учини. Она проширује човјеков умни хоризонат, развија његове интелектуалне моћи, раскрива законе природе, показује начине како да се користи природним силама и да се влада њима. Она украћује буре и вјетрове, зауставља муње својим громобранима, шиба кров таласе својим бродовима, буши огијење својим сврдлима и каналима доводи воду у пустињу, дроби метална Орда својим чекићима и ставља у службу човјеку. Помоћу телефона, телеграфа, и саобраћајних машина сна скраћује простор и вријеме, а служећи се телескопима и епектралном анализом уповнаје састав звијезда. Хиљаде фабрика раде равне предмете за човјека и његову употребу. „Кад би људи старота века могли видети шта данас ствара, наука; дошли би до вакључка да је настао онај златни век о коме су маштали њихови песници. Но крај свих тих успеха и освајања ума, вели познати руски писац Гр. Петров, обећана земља, као и пре бежи испред нас као фата-моргана. Ми сви осећамо да у добу електрицитета и паре лежи на нашем друштву као мора оно што је лежало на вјековима грубог варварства: дубоко незнање и необавештеност народних маса, рад до затора, очајно сиромаштво с једне стране, а с дру“ те беспослено паразитство, харчење и расипање“. (Еванђеље и живот, 39 стр.).

Људи су бездушни, себични, морално убоги и мало осетљиви према биједи и невољама других исто као раније прије техничког прогреса који је донела савремена култура. Поред ботаташких палата и великих трговачких кућа и сада стоје тамнице и сиротишта, а на асфалтираним и електриком 06ветљеним улицама, виде се отољели просјаци и блиједа, усахла лица многих невољника. Скоро је исти однос друштва као у вријеме стварања јеванђељске приче о богаташу и Лавару. Морално је можда још горе, пред очима су нам још страшнији примјери. Шта чине само картели трустова, великих трговачких кућа и разних удружења. СОпаљују се читава стоваришта памука и друте робе, просипљу хиљаде вагона пшенице и каве, јер се немају куд и да би се одржала, цијена, а оваг мо гомиле свијета трпе, пропадају без хљеба и иду у ритама. Посједници фабрика су на чудо од сувишне производње пренагомиланог материјала што га имају, те не могу да га продадну по скупу цијену, него га бацају и уништавају, а други

ин