Bratstvo

- = 2 остане вијек онако, веле они. Сироти људи! Можда ће те сутра ударити капља, и Ти си просјак. Шта, је онда са твојом срећом 2 Разбијена ваза, неколико шарених комада, и ништа више.

Страсти, као прекомјерно тражење уживања у хиљаду његових облика, и тежња за добитком, за чашћу и срећом по сваку цијену, чине људе индиферентним према вјери. Све то у толикој мјери заробљује душу чвјекову, да јој више не оставља мира и могућности за испитивање вјере, јер се страсти боје, да ће их вјера зауздати у њиховом јуришу, и да ће их повратити у законите Богом одређене границе.

Да, страсти наравно имају разлога, да не допусте постављање питања о вјери. Али јесу ли то објективни ауторитети :

Иидиферентизам према, вјери позива се радо на наводно готово и завршено свјетско искуство. Подузимала су се велика, путовања, упознале су се сваковрсне религије и каже се: немогуће је праву — истиниту вјеру разликовати од криве лажне вјере, јер су на пошљетку људи евугдје једнаки. Дакле, оставимо ми питање о разлозима вјере наше, јер ништа сигурно из тога изићи неће.

То је погрешан закључак. Ако свугдје постоји вјера, то је онда, знак, да је потреба вјере у човјеку неискоријенљива. Онда овој потреби мора одговарати објект, и зато баш треба испитати, кров коју ће вјеру ова потреба бити најбоље задовољена. Али без овога испитивања једноставно рећи „неће се ништа добити“, то значи тврдити, а не доказивааи. И недоказано је, и управо је лажно, да би сви људи били једнаки.

Други обравлажу свој индиферентизам тиме, што указују на многе. противнике или сумњала религијске управо хришћанске вјере. Ту нешто није у реду, дижимо руке од тога, веле они. Али то је ипак сасвим непојмљив и неизвињив поступак. Управо зато и баш сада требаш ти да питаш за разлоге твоје досадалтње вјере, ко хоћеш да будеш човјек са самосталним мишљењем.

На пошљетку индиферентизам се позива на злоупотребе, које се врше с вјером, било то од стране припадника вјере уошште, било од стране социјалних вјерских преставника, од стране клира, и то или ради слабог карактера и помањкања, знања, или ради хрђавог начина живота, или због претјерано страха од доброг напретка, или због употребљавања вјере у сврхе, које с вјером немју ништа, заједничко.

Али мој прјатељу, ти си дужан своју вјеру љубити ради те саме вјере, а не ради клира. Јер и сунце сија сала у сјају љетњег дана, а сада кроз сумрак јесење шуме, или у уском простору биједне страћаре, али је то увијек оно исто сунце, и ти се нећеш окренути од њега само зато, што његови зраци пролазе кров људску биједу и невољу.

Е, сада то примијени на, Твоју вјеру. на често сија кроз уске главе и духове, и кроз слабу вољу. Та! вјера има често сасвим неподобне вјеснике, који треба, да је објављују. У име

Гана