Bratstvo

= 72 ==

највише замерио босанској влади што је сметао њеном главном

пиљу : раздору међу једнокрвном браћом. Својим држањем за: добио је поверење свега грађанства, па су муслимани и католици слали своју децу у српску школу „не презајући пи најмање од тога што је учитељ православни свештеник, јер су знали да је пок. Карановићу као православном свештенику једино до науке, просвјете и братског зближења.“ Влада му је одузела, право да буде у исто доба и свештеник и учитељ, Ко: сановић није хтео ни на поновне владине ургенције да га уклони с парохије у Бос. Новом. То није учинио и под грубом претњом. Барон Кучера, административни чиновник босанске владе, оставља, у митрополији, преко архимандрита, Николајевића, поруку Митрополиту Касановићу: „Митрополита Косановић. на, толике предлоге владине, неће да, премјести једнога, нелојалнога, јој попа Карана из Новог! Не може бити да Косановић не зна или да није читао: да Русија непокорне јој бискупе католичке у Пољској шаље у Сибир на заточење, те да ћемо се и ми једног дана послужити тијем правом према њему; јер и ми имамо наш један ближи Сибир (Јозефштат или како друкчије). Тако га поздравите ! =)

Што, с каквим се невољама, борио Косановић и није чудо што се морао повући у неравној борби, остављен без помоћи поузданих сарадника.

М

На обпављању манастира, особито у Бос. Крајини, Митрополит Косановић је неуморно радио. Прво их описује чији су и какви су. (У Шематизму дабро-босанске митрополије за 1882 и 1888-5; у „Јавору 1885 бр. 29). Живо је радио на обнови, давно запуштеног манастира, Крупе, као и на обнови манастира Моштанице и Рмња, попаљених у последњем устанку.. Ни ова, наоко, једноставна и бевопасна акција није се могла. извести без великих напора и потешкоћа.

У јесен 1882 г. Митрополит Косановић издао је на свеш:тенство и народ окружницу којом их позива да помогну прилозима обновити манастир Моштаница“) Међу првима је приложио 100 фор. и дао у зајам 600 форинатаг) Обновљени манастир осветио је Митрополит Косановић на Велику Геоспојину=) 1883 г. Том приликом произвео је за протосинђела Ди-

22) »Орбобран« — Загреб — 1889 г. од 5 (17) јануара и »Бос. херц. зборник«. Књ. УП. Издање друштва »Рад«, Нови Сад, 1903 г.

28) »Сарајевеки лист« 1882-Г., бр. 189.

=) уЗастава« Нови Сад. Год. 1888, бр. 32.

25) Рођен 1958 г. у Бос. Градишци. Теологију наставио на Халки 1889—1892, када га је Косановић поново видео. Од 25 јануара 1896 год. био је рашко-призренски мирополит до своје смрти децембра 1900 год. (»Бос. Вила«, Сарајево. Под. 1997, бр. 1 и »Просвјета«, Цетиње. Година: 1896, свеска 1). _

и и