Bratstvo

= =51 —

Религиозна мисао и савремена техника

Упркос уверавања које чини историја заједно са учењем свих великих религија, да је достојакство човека, У духовној страни људске природе и да су основни импулси историских збивања духовна настројења и тежње управљене према, извесНим идеалима, модерна мисао се једнако зауставља, на, економским чињеницама и малеријалним разлозима, и придаје им првенствену важност. Преимућства технике цене се изнад све га. Прохтеви за комодитетом и уживањима, које она омогућава, постају неограничени и тежње за, материјалним вредностима, узимају све више места у људским душама. Ослобођење човека тражи се у техничким средствима и поседовању материјалних добара, а не у моралном преображавању и обнови савремевог друштва. Материја потискује дух. Мисао, у којој је Паскал видео једино и право достојанство човека, добија једва, пругостепени значај, а чулност и приврженост за оно што је материјално долази све више до изражаја.

На предавањима или у чланцима интелектуалаца, наше срелине, последњега доба, често се чује и понавља, тврђење : „Престало је време средњевековних медитација и мрачних ћелија пспосништва,... Данашњи човек хоће да живи активним и светлим животом, хоће да снагом свога рада и савршенством технике ослободи себе свих ограничења...“ То је идбал већине данашњета, друштва. Ове је у немирној трци ва осваја њем спољашњег комфорта и неограниченим уживањем матеРијалних добара, задовољењем свих прохтева. Заборавља, се да ствари губе са временом привлачну снагу, а, да чула у задовољству отупе. И нико не мисли на то, да неограничења воде моралним сукобима и социјалним злочинима, да ако се дух запоставља ни телу није добро. Телесни прохтеви измећу се у баможиву тежњу и похлепност ва привидне користи, у безумно насртање на слободу и права, других, у бевобвирност и непоштовање туђе личности. Данашња, стварност то исувише јасно потврђује.

(О друге стране опет, ретко у садашње време да се чује и пита. како „тежина, наших дама као мора притискује душу и да „човечанство није никада било даље од идеала, слободе и правве". Читаве земље и градови претворени су у касарне, снага, и имовина троше се у грађењу челичних машина, друштво је принуђено да, следује у такту војничког маршовања, да. безгласно трпи притисак једне партије, једног човека. Незапамћени су у историји садашњи примери нетолерантности, ненадних сукоба, и безкомпромисне борбе. Никада, изгледа, глад егоизма, и