Bratstvo

=- 122 =

и дубоко осећао и бавио се често, као и Волтер, природним наукама (јаћше Хешеп, [). Затим на другом месту он каже. „Највећа је срећа за мисаоног човека, да је испитао све што се испитати даде, и да мирно поштује оно што се не да испитати" (Ооефће, бргаеће а Ргоза ХХХУМ;, 2, 387). То је област вере чији је предмет Бог и вечни проблеми живота. „јер само онај који врло површно посматра свет ни не слути да се Ми налазимо усред мора загонетака и тајна (бсћорепћацег, ЏЂег Аеп Мен 1 дег Маштг 109). Стварност тих тајни и свега неиспитанога чини широку област вере. У неизмерној тајанствености живота вера даје своје путоказе, упућује на мисао о Богу и ослањањем на недосежне планове божанског промисла. оправдава и осмишљава оно што изгледа несхватљиво за људ“ ски ум. Кров веру зрачи идеја Божавства. Као таква вера је за, човека, света. Она му прожима, цело биће и све његове односе: она га поправља, препорађа, узвивује и оплемењава, теши и храбри, указује му не више циљеве и смисао деловања, по“ маже му да се снађе и да савлада разне сметње и препреке на своме животноме путу.

Вера даје најмоћније инспирације. Она изазива одушевљење и потстиче на подвиге и деловања. Инспирисан вером религиозни дух стварао је кроз историју трајне вредности, вршио херојске напоре и подносио неизмерне жртве. Нису само катедрале, религиовни спевови, слике и ликови творевике религиозног духа. Снагом религиозног уверења, савлађиване су У историји огромне тешкоће, постизани високи идеали и стварани покрети који чине епохе. „Најбољи плодови религиовног искуства, вели американски психолог Џемс, јесу најбоље ствари које историја има да покаже... Највиши полети, пожртвовања, оданости, поверења, стрпљења, храбрости, за, које је људска природа икада раширила крила потекли су за велике религиске идеале.“ Религиозни дух мобилише све моралне снаге и душевне способности, потстиче племените мотиве, поставља највиши циљеве. Са њиме се буди, изазива и ставља у покрет оно што је најбоље у човеку: узвишена, осећања, мисаоност, идеализам и воља, за. вршењем добра. Релитиозност ствара не“ поколебљиву веру у постојаност духа и морално савршенство, као нешто најдостојније и једино непролазвно, чему треба увек тежити, У томе смислу, и увек обвиром на моралне задатке, хришћанска религија, упућује на рад и активност ради могућег напретка у свему што интересује човека и што га чини бољим.

Д-р Рад. Вешовић

За