Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

lece artis, O чему смо се могли уверити Рентгеновом фотографијом, него је електризирањем побраввна и функција прострељане руке.

Чим се излечио, Милан је опет одјурио у своју чету, и учествовао је у свима биткама на Брегаљници. Та је борба била крвавија п дивљачнија него она с Турцима, јер су ови културни људи, кад се упореде са Бугарима, Из те борбе писао је Милан своме оду неколико цед'љица и то писаљком. Ево шта је у њима писао:

„Јуче је очајна борба трајала од јутра до мрака. Командант УЛ. пука Ђура Докић рањен; мајор Милан Васић погинуо. Мој пук (П1.) у првој борбеној линији има много губитака. Ако погинем не жалим, бар ћемо показати Бугарима како Орби туку. алим вас што ћете замном жалити... Праштај, збогом! Ако буде среће до виђења"

„Страцин 19. УГ 1918. Драги мој Баћо! Бугари са 2 батаљона, а под заштитом магле, мучки напали на наш положај Ретке Букве, на коме су биле свега две чете 4-ог бат. [1]. пука Ш-ог позива, и то прва и друга (моја). Кад се магла дигла, видесмо да су нас опколили са свију страна. Пробисмо се, нападосмо их и повратисмо положај. Три пута су нам отимали тај положај и три пута га повратисмо. Најзад их дефинитивно одбисмо. Командир прве чете, мој драги друг из гимназије Влад. Радић, директор пиротеке гимназије погинуо. Имам у мојој чети 49 мртва, 38 рањено и 16 заробљено (од 930) бораца). Моји војници борили су се као лавови“

„Вис пред котом 750. изнад села Оризари Теог УП. 10 сати и 5 минута ноћу. Драги мој Баћо | Налавим се у бојној предстражи 4Ф-ог батаљ. ЛП. п. Заузео сам највишу чуку на овом положају, ископао сам ровове и утврдио се добро на Чуци. Одредио сам две мртве страже (по 1 вод), два вода у прихватницу. Ја сам код мртве страже 276: 1. Лево од мене, на вису мртва стража 3-ег батаљона ; десно долина Брегаљнице преко које сам у вези са ТУ-им пуком. Иза мене на падинама двеју коса спава уморан храбри Ф-ти батаљон. На ћувику иза њега стоји сакривена једна пољска

XII