Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

накиње, па да тако личе једна на другу. — И опет има једна. разлика међу њима: Јевдокија је била цвет, песма небеска, анђео Божји, а-ово је царска прилика, ово је јунак девојка !.. Али књига... књига... Хвала Богу, сад почињем разумевати што читам !" — и Душан одиста сад тек поче читати свестан онога што чита.

Речи, које је Душан изговорио, примајући књигу цара бугарског, учинише дубок утисак у делом сабору. Чак и нестрпљивци као Вукашин морадоше признати да је господски одговорио на поздрав „самозванца на престолу бугарском“. |

— Е, мора се признати да овога нашега младога краља никакво чудо не може изненадити. Како га год судбина баци он се дочека на ноге !

— Свака му реч тако мудра, као да је већ оседео на престолу ! — шапутаху и старци међу собом.

Млађа властела имала је очију само за ону господску девојку, која је стајала пред Душаном. Сада беше заборављен и онај мали прогнани цар, који је седео. узверен на столици Душановој, п она брижна мајка поред њега п онај мали кнез бугарски кога до мало час величаху „великим“ кнезом, и она богато обучена бугарска бољарија, и она господска кита властелинака. Сви погледи беху окренути на Јелену, а ова је стајала поносито као да је она царица и гледала влободно по целоме сабору, као да је сваки дан гледала тако ејајне зборове.

— Да лијепе ђевојке ако ко Бога зна !— рече неко међу хумеском говподом.— Ја не вјерујем да има љепше од мора до мора, ни међу Грцима ни међу Латинима.

— И доиста, људи, не зна се шта је на њој љешше: да ли онај витки стас или колика је порасла као вита јела !

— Бог и душа већа је и од нашега младога џина !

— Није већа, али је одиста висока као п Душан, а то је створење необично.

— Какво те женско створење напало Зар не видите да оно није девојка к'о друге девојке, него права мушкобана, Ја мислим да она јаше најбешње коње, да гађа копљем и стрелом и да сече мачем као ма који витез.

250