Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

којног ми родитеља, а што их баш ти изговори Јелено Страцимирова, ја то сматрам као нарочито знамење с неба за цео мој живот ! — Уздам се у бога да ћу своје прво обећање мојим народима моћи испунити ! — |

Рука Јеленина, коју је Душан држао док је то говорио, лако задрхта.

Душан крепко стисну ту руку, па онда крупним корацима уђе у двор.

Пред њим су ишли носиоци краљевских знакова, за њим краљев брат п сестре, царица Ана с децом пи свитом, па онда велика п мала властела.

Док су стигли у велику дворницу на првом спрату, дотле ова беше не само украшена скупоценим ћилимима, који покриваху све зидове и свежим зеленилом, које покриваше под од камених плоча, него и краљевски престо беше већ пренесен из цркве п постављен у чело дворнице. Поред престола, десно п лево, беху два велика стола застрта свилом, а на тим столовима беше поређано много златних п сребрних појасева, украшених драгим камењем, много златних п сребрних судова пи других драгоцености.

Душан седе на престо, а око њега стадоше носиоци краљевеких знакова, краљевска породица и велики дворски достојанственици. Цела дворница беше за час дупке пуна ; али она беше и сувише мала да прими у се. све који би данас имали право да у њој буду. Многа госпоштина оста у трему, групирана према отвореним вратима дворнице.

Када сви заузеше своја места, и када се све утиша, Душан узе реч:

— Седајући на престо мога светог родитеља, и мојих светих и славних прародитеља, прва ми је потреба срца да благодарим за верну службу свима, који су часно служили оцу краљевства ми, Стевану Урошу 1. Молим епископа призренског Арсенија, игумана манастира Студенице Саву, протосеваста Хрељу, великог логотета Рајка, великог казнаца Балдовина, великог тепчију Мишљена, великог слугу Драгослава, великог ставилца Милоша, великог војводу Војна, тепчију Хра-

16