Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

нашом трпевом. Али да би бар његов светитељски дух био с нама п за време овог обеда, заповедамо нашем ве-_ ликом логотету да нам приповеда из светитељског живота Даниловог, да нас још једном подсети на високе хришћанске врлине, које су Данила другог подигле на престо Св. Саве !

Велики логотет стаде иза левог рамена краљевог.

Велики ставилац постави пред- Краља, а његови момци једновремено пред остале госте прво јело.

— И ово се ђаволски присетио наш благоверни рече Вукашин срчући чорбу златном ложичицом.

Релативна тишина завлада за свима столовима. Сви једу ћутећи, чекајући приповетку Јанићијеву.

Није врло давно било — поче нови велики 1о-

готет својим звонким и симпатичним гласом да говори слободно. — Док је на престолу све српске земље и поморске седео Стеван Урош П. свети дед нашега краља и Господара, и док се под његовим моћним екиптром ширило благостање и права вера, дотле је на југу латинских земаља беснео крвави рат између латинских и франачких краљева. Када се после много година борбе најзад помирише, нађоше се ти краљеви у великој незгоди, шта да раде са својим најамничким војскама, које су одавно заборавиле орати и копати, и које су годинама навикле да живе само од ратне пљачке. да ратовање им нису више требале, а да их онако опасне разбојнике пусте куда им драго, учиниће покор по њиховим земљама. У тој невољи поможе им један од војвода тих обесних најамника. То беше један од тако наречених витезова Христовога гроба, по имену Роже де Флор. Он рече забринутим краљевима, да им може лако скинути ту бригу с врата. Нека му даду потребан број галија морских па ће он све те хиљаде залишних најамника одвести чак у Византију да их за добру плату погоди да служе цару византијском, за кога је чуо да му требају многи војници најамници као парче хлеба, јер су му разни-султани турских племена у Азији почели отимати једну земљу за другом. Краљеви од Сицилије и Шпаније обрадоваше се томе предлогу, и да-

21