Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

сам благословену старост“. И млађа властела беше за“ довољна. Јован Оливер показа главом вођу младих, Вукашину Мрњавчевићу, како краљ подупире Данила П. па се само задовољно осмехну. Вукашин такође задовољно климну главом па рече: „Мудар је као змија“. _ Међутим је Душан допратио до врата од „стано-

вишта“ архпепископа, целивао му десницу, примио од њега још један архипастирски благослов, п предавши старца његовим слугама и дворанима, враћаше се своме столу, праћен радосним клицањем раздраганих гледалаца. Е ji

Још на по пута нови велики логотет приђе краљу, поклони се дубоко пред њим п упита:

— Шта заповеда високо ти краљевство да читам или да говорим за време данашњега свечанога ручка.

— Баш добро што си ме упитао — рече Душан тихо. — Ја сам данас п сувише могао мало учинити за свету цркву. да моје задужбине је још и сувише рано, а њих треба издалека спремати. Али ја сам осећам да још данас треба указати неко особито поштовање највишем представнику наше свете православне цркве. Говорићеш нам и читаћеш о животу тога светитеља. Ако се не варам један од његових ученика верно је записао како је Данило, још као игуман хиландарски бранио ту нашу светињу од напада дивљачких пробисвета. Је ли ти при руци та књига 7

— Јесте, господару, рече Јанићије, па се наново поклони пи оде брво у логотетеку писарницу, где му један од дијака одмах нађе и предаде један свежањ исписаних пергаментеких листова, те он ес њиме похита за краљем, који баш размешташе руком највишу госпоштину око своје столице. Десно је посадио царицу Ану, цара Шишмана П. кнеза Јована m Јелену Страцимирову, а лево свога брата Симеуна по своје две сестре,

Кад је и Душан сео, он рече гласно:

— Молим Ваша Величанства п све моје рођене, као и све велеможне п благородне госте моје да извине љегову високопреосвећеност нашега архипастира, што га тренутна старачка слабост спречава да буде с нама за

20