Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

војводом Мелекилом пређоше у нашу земљу и најмише се да служе нашега краља ; али кад видеше како је наша земља богата, почеше и њу пљачкати. Многи од вас, велможна старија господо, сетиће се, како их је краљ Милутин страшно казнио за то. — Уништио их је све — 05 а ПИ DON —

све-сем оних који се покретише и-посташе добри Срби !

— Пошто су — настави Јанићије своју приповетку

Амулгавари п Каталани, е оно нешто туркопулске војске, која им беше остала верна, опустошили целу Тракију тако, да нису више могли ни отимати ни за злато купити хране, и ако су напљачканих новаца имали п сувише, то их је глад натерала да напусте Галипоље и кренуше на Солун, и даље на Влахију, надајући се тамо и обилатој храни и новој богатој пљачки. На тој селидби опустошили су и целу околину Свете Горе, нападали су на њене манастире, између осталих и на наш Хиландар, који је као што внате утврђен као најјачи град. Они су морали да предузму праву опсаду тога града-манастира. У њему је тада био игуман Данило данашњи наш високопреосвећени архиепископ све, српске земље и поморске. О тој опсади нашега Хиландара записао је један од ученика Данилових велики запис, који ћу вам сада прочитати !

Овде велики логотет отвори свежањ пергаментских листова и стаде читати:

„Освојивши тако оне земље, дођоше са својом силом и на Свету Гору и опколише је сву, и разнеше све б0гатство, које у њој беше сабрано, и учинише по њој не малу пустош. Светоместо Хиландар било је веома напастовано и јако притешњено од ове безбожничке најевде, јер у граду самом“ они заувеше места благоверних и богобојажљивих људи м велико мноштвомирских људи одманастирског властелинства, који ву се морали склонити у манастир с породицама својим. Уз то беше још исте године једна друга велика невоља, наступи глад по целој околини, а Хиландару је ва-

% И овђе очевидно писац вове градем манастирско подграђе,