Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

вајући своје тело многим и жестоким бдењима, чувајући целомудрени начин живота“ |

Јанићије беше свршио читање.

Душан га допуни: ЈЕ

— И за тај светитељски живот узвисио је Господ Бог наш блаженога Данила на престо Светога Саве, п дао му је душевне снаге да тако исто брани целу српску православну цркву како је некада бранио задужбину Немањића у Св. Гори. И зато овде Душан узе златан пехар вина и подиже га у вис — нека данас вавршимо овај свечан обед само једном здравицом : високопреосвеБеном господину, архиепископу све српске земље и поморске, Данилу другом, многа лета !

Сви усташе на ноге, и духовници сложно отпеваше:

+ 22 „„Исполаети Деспота !

Сутрадан, чим је скинуо круну и багреницу, Душан је пре свега хтео да заврши оне послове, за које је мислио да му треба саслушати и државни сабор, јер је увиђао да га неће моћи дуже сачувати на окупу.

(; тога је наредио да се пре подне састане сабор на Главици, а капетану Палману да постави свој оклопнички кордон тако, да нико од непозваних не може слушати ни „сабеседовање“, ни „распру“

Истина, Душан је још јуче по подне, на вечери и на седељци после ове, у разговору с велмужима добио утисак да је извршено крунисање, које је завршило једну од најопаснијих трзавица, знатно смирило духове, нарочито код млађе властеле, која је ономад онако бујно тражила рат с Бугарском, али опет он није хтео да нико од радозналих гледалаца и слушалаца, којих је још много било и у дворима и око ових, слуша оно што је мислио кавати сабору.

Кад су саборници заузели своја места под хладњаком на Главици, и када је краљ дошао и сео на своју столицу, он је одмах први узео реч;