Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

плови у неко утврђено место на острву, где је много дана провео мучећи се глађу п жеђу. Кад је уграбло згодну прилику изађе опет на копно и похита куда је пошао. Често су га непријатељи опкољавали, али он, окриљен милошћу Божјом, а имајући савршен дар да говори китњасто и разнолико, пролажаше здрав п читав кров све војске. када дође у дом Пресвете, он затече оне људе којима је поверио манастир, баш када су, скапавајући од глади п жеђи, хтели да предаду манастир. Данило одмах даде много новаца п посла веште људе, који се покрадоше до мора и купивши једну лађу пшенице донеше ту храну у манастир. Џо томе даде опет много новаца те из места изван Св. Горе сакупи велику множину одабраних људи, које ес њиховим оружјем доведе у манастир да се боре с оним трипут проклетим јеретицима. Ови, сазнавши за све то, а поплашени страхом господњим, не хтедоше те године уд рити на то свето место, већ скупише силан плен из Свете Горе и одоше водећи људе, жене, момке п девојке, повезане ужетима као стоку, да их продаду. Мука пи невоља која тада снађе Свету Гору, беше већа од страдања египатског, од клања деце у Витлејему и од халдејске најезде. Горе ц пећине, брда п долине и све распутнице беху пуне телесима мртвих, нагих и непогре-_ бених, да је страшно и жалосно било погледати. У том повлачењу један део тих безбожника прелажаше поред Хиландара. Његова посада стаде молити Данила да их пусти да нападну на њих. Блажени им то не хтеде допустити, дамне би пострадали. Али посада, уздајући се у Господа, у помоћ Шресвете и у молитве овога свог блаженог господина, изађе из манастира, ухвати јаке бусије и нападе на Каталане. Многе од ових побише, многе ранише, отеше им евоје заробљенике, а многе од Каталана заробише и одведоше преподобноме. Ту су наши упленили доста бевбожничког блага. Данило узе оружје златом окићено поганичког војводе п његову фарију у којој је било војно одело златом украшено, штит и копље, и све то посла благочастивому краљу Урошу, а он оста да се у Пресветој моли Богу, изнура-

М)

28