Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

разумевања међу појединим групама. Краљ је мирно чекао п гледао како Хреља, Јанићије п Вукашин иду од групе до групе и живо гестикулирају. Најзад се све утиша, протосеваст Хреља оде опет на своје место па узе реч: — Господару, сабор све српске земље и-поморске благодари високом ти краљевству за обавештења која си му дао и налази да сву пажњу твоје државе треба уередередити на север и на југ, да очувамо што су твоји и наши родитељи и прародитељи стекли и што смо и ми вамп по милости Божјој привредили. Ако је сада Бугарска разривена међусобицама, није ни у наб много. боље, п нама ће требати времена да се потпуно смиримо од последњих потреса и да се добро спремимо ва веће ратовање, а дотле сабор налави да би добро било помоћи новом цару бугарском да утврди своју власт, па онда с њиме утврдити пријатељство и уговор ва зајдничку одбрану. Твоје Величанство пресудиће најбоље да ли за то пријатељство не би требало да замолимо парицу Ану да се са својом децом насели негде на приморју, али изван наших граница, док се не би утврдило пријатељетво с Бугарском, и док се не би добро припремили. Сабор налази да треба да држимо јача одељења војске у Замухљу, на северној пл јужној граници !

Хреља седе, а Душан само погледа свога великог логотета, који гледаше врло скромно преда се. „Сила од човека — помисли Душан — за једну ноћ је преврнуо расположење целог сабора“. Али гласно не рече ту мисао већ упита :

— Је ли такво мишљење целога сабора 2

— Јесте ! — грмну цео сабор у један aac.

— дар ни војвода Вукашин не тражи реч>

— Не Господару, рече Вукашин — и ја и сви- поје пријатељи налазимо да ће тако-бити најбоље. - - -

— Кад је тако — рече Душан па устаде — онда и ја, краљ, одобравам ову одлуку сабора све српеке земље и поморске ! =

— Много лета нашем Полу ~ 00y 00 по TOON сабора а = |

Цар Дупти 1, 2. ; 98