Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Благодарећи вам свима преосвећена, велможна п високородна господо — рече Душан — на труду и пожртвовању с којим сте похитали да ми се нађете у помоћи вашим саветима у врло тешким данима живота мога, објављујем да је овогодишње сабеседовање краљево са сабором завршено !"

* *

Велики број саборника опрости се још истога дана с краљем и богато обдарен ретким тканинама, златним или сребрним посуђем, разиђе се по целој држави, грабећи сваки своме дому.

У краљевском двору у Сврчину осташе само они гости краљеви, који за крунисање беху дошли са својим женама, и царица Ана са својима и бугарском евитом.

Пред вече пстога дана Душан уђе у писарницу великог логотета, што је овога прилично изненадило, а његове дијаке тако уплашило, да су се одмах уклонили у оближне ћелије.

— Господару... — поче Јанићије — вашто ме HHCH позвао 5 себи него се твоје Величанство само потрудило до свога најмањег елуге...

= Хтео сам — рече Душан нп седе за сто претрпан пергаментским књигама и листовима — да ти и живом речју благодарим за оно чудо, које си направио од нашег онако накострешеног сабора, за које сам ти на сабеседовању само једним погледом могао благодарити.

— Нема за што, господару, —— рече велики логотет скромно — јер то и није било никакво чудо. Старп јунаци и велика властела увек су мирољубиви п пристају на нове ратове само онда, када се ови баш никако не могу избећи. Наша бујна млађа властела постигла је твојим крунисањем оно ва што се борила, зато је сада била приступачнија равлогу да треба најпре утврдити унутрашњи ред и законитост у земљи, пре него што би се могло ставити па коцку и ово што имамо ! =

— Џа ипак је чудо што си чак и Вукашина и оне частољупце око њега довео тако брзо да послушају

34