Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Ти мислиш на његову лепу поклисарку 2 —- упита, Душан, па погледа оштро Јанићију у очи,

_ Велики логотет осмехну се једва приметно па рече: - ; — Ја не знам, господару, да ли је она лепа, јер се ми калуђери, који озбиљно ехватамо задатак нашега живота, нимало не разумемо у женској лепоти, али што сазе видео из разговора са сестром новога цара бугарског, то је: да он није могао наћи међу евима бољарима и високим духовницима свога царства мудријег поклпсара од те необичне девојке. Она је рођена зла паре не то а =

И сад Јанићије загледа дубоко у очи свога краља, који их M нехотице обори на земљу. Шосле неколико тренутака ћутања, Душан рече: |

— Иди па је доведи овамо да се нас троје на само разговарамо, да видим да није твоја хвала претерана !

Јанићије се дубоко поклони пред краљем па оде смешкајући се ц задовољно гладећи своју дугу већ проседу браду. |

Душан скочи са столице и стаде крупним корацима ходатц горе-доле по пространој плеарници великог логотета, „дар ово није судбина — размишљаше он ходајући. — Зар покојни отац Андоније није баш то износио као најјачи разлог за велику жртву коју је тражио од моје јадне Јевдокије2 Јадница је сваку реч оца Андонија, коју је чула у ономе страшном часу свога живота, тако запамтила, да ми их је ономад код оног етуба у доњем трему поновила као да не говори по себању, него као да су усијаним гвожђем урезане у њен мозак, па их пз тога крвавог записа чита. Он јој је, говорећи о мени казао: Мој питомац, убивши својом руком краља суседном братском народу, и ако је то било у јуначкој борби, постао је узрок огромном непријатељству између та два народа, које ће пх вековима равдирати непрекидним ратовима. Има само једно средство да се та ужасна несрећа уклонп, а то је, да се мој питомац ожени каквом кнегињом пз владалачке куће суседнога народа“, И-то је саломипо моју једну Јењ

,

о о

с