Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

што сам желела да видим какав је човек онај младић, који је на Струми победио нашу војску, да проверим колико је истине у ономе што сам о њему слушала, а то ми је требало за мој последњи разлог, који нисам ни мом брату казала, јер би пи он нашао да су то велика питања за девојачке мозгове.

= Најбољи доказ — рече Душан — да cm потпуно дорасла за високо поклисарство, које си у брата измелила, дала си ми том искреношћу с којом твој лични интерес истичеш као главни разлог за твоју молбу брату. Сваки други поклисар на твоме месту старао би се да од мене прикрије ту, како ти рече, саможивсст. Мени је мило што ти ниси ни покушала да мене превариш. Али зар у вашем царству нема ниједног државног мужа, који би тако пето добро познавао твога узвишеног брата, као што га знаш ти 7

— Тек последњи догађаји избацили су мога брата на површину, зато га нико од наших бољара није имао прилике добро познати, зато се они њега нису ни бојали, ни од њега чували, и зато је мој брат у оном метежу и успео да дочепа врховну власт у своје руке. Интерес је наше куће да се он одржи на престолу. Он ће то моћи само под једним условом: ако га Србија не нападне вбог протеривања царице Ане п њене деце, ако му остави неколико година мпра. Зато сам се пре свега старала да се злу, које је преврат учинио, не дода крв моје пријатељице и заштитнице и њене невине деце. Мислила сам: ако успем да их живе п здраве предам ерпскоме двору, ја ћу ласно уверити српскога краља, да је башу ње говом интересу да се не свети моме брату, “него да се њиме утврди пријатељство, нарочито ће ми то бити ласно ако се међутим међусебица у Србији свршила тиме, да је Душан постао Краљ !

— На његову жалост — рече краљ на то — Душан је пре постао краљ него што је желео, п то под околностима, које су му срце раздирале, али си се ти преварила у твоме очекивању, да ћеш Душана лако уверити да не треба да се свети за увреду коју су Бугари нанели његовој кући п његовој држави. Ја сам истина

о

о