Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

када постанеш Господар највећега града на свету, којп је уједно глава овом нашем парчету света, онда ће над свима нашим земљама и народима бити једнака правда и један закон, твој Господару. Зато немој ни тренутка од времена, које ти треба да постигнеш овако велики циљ, губити на расправљање овако ситних питања, као што је ово: да ли ће међутим у Бугарској владати оно дете, које се вове Шишман [. п једна спрота жена, која жалошћу утучена не може томе детету ни у чему помоћи, или ће владати један зрео човек, који је већ успео да како тако утера у ред бољаре што равдиру земљу, један човек, који се теби обраћа као брату, и који ти нуди евоје искрено пријатељство !

Душан није скидао очи ве ове тако лепе, поносите и мудре девојке. Кад је она довршила своју беседу, он погледа свога великог логотета. Јанићије разумеде поглед, подиже руке у вис п тихо рече:

— Тебе Бога хвалим !

Сада се Душан окрете Јелени па рече:

— Само Провиђење Божје могло је украсити п твоју душу тако високим способностима, као што те је лепотом украсило, чудна девојко. Сада ти могу рећи да сп имала право када си рекла да ја нисам могао одобрити јутрошњу одлуку нашега сабора. Ја је пи нисам одс брцо, п сабор је оставио мени да радим како за добро нађем. Твој брат одиста у својој земљи није могао наћи бољег поклисара у овако тешким околностима, него што си ти. Ја ћу ти колико сутра предати хрпеовуљу, којом ћу одговорити на књигу твога брата, п у којој ћу му рећи да увиђам како га је само невоља његовога отачаства нагнала да уради што је урадио, п у којој ћу га признати ва цара бугарског. Да би му дао још један доказ, да нећемо на њега завојштити, писаћу му да царица Ана и њени синови неће остати да живе на нашем двору, него ће живети изван српских и поморских земаља, код наших пријатеља, чак у Дубровнику.

Лице Јеленино сину радошћу. Она устаде, поклони се дубоко п рече:

42