Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

ттује људском руком. Ми мрвимо на крет, јер како се верник или Кршћанин може клањати справи на којој су жидови разапели сина Божјегр Ако би неко убио сина царевог дрветом, би ли то дрво могло цару бити мплор Ми у крету видимо само вешала. Ваше иконе ми сматрамо за поганске идоле. Како може један паметан човек тражити од нашаране даске да му помогне Нама не требају ни звоници ни звона, те ђаволе трубе. Христос је казао „када се молите не будите лицемјерп. Ти, када хоћеш да се помолиш Богу уђи у твоју кљет, затвори врата своја и помоли се тајно Богу својему“, За то се ми молимо по нашим домовима пли под каквим дрветом у шуми“. - i

„Кано вуци п дивља зверад“ помисли Богоје алл не рече ни речи и ако је у њему кипила жуч слушајући како богумилски прота грди све што је њему дотле било свето, јер је бпо тврдо решен да завири до дна у ту опаку јерее.

— Али овде — заврши велики гост — у нашој Босни п у Хуму, где имамо врло много верника и где нам је потребно да се често састајемо, на заједничку молштву, овде блрамо нарочите куће за молитвишта, у којима пма довољно простране кљети — п после ових речи велики гост стаде пред једном сниском али дугачком приземном кућом. Мрдеша похита да отвори врата M сва четворица уђоше у доста пространу дворану, у којој затекоше врло много пискупљених богумила, који сеђаху на дрвеним клупама поређаним с обе стране дуж зидова бело окречених. (ем тих клупа беше у целој дворани само још један сто застрвен белим платном п на њему лежаше једна једина књига — јеванђеље. То беше све. Никаквих украса или знакова.

Велики гост није облачио никаквих одежда, него онако како је дошао с улице оде право па стаде код. онога стола.

Мрдеша одведе своје другове у последњу клупу. И ако Богоје ц Димитрије не беху обучени по богумилеки, нико није на њих обратцо пажњу. Сваки је скру-

шено гледао преда се и у себи се молцо Богу.

62