Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Када велшки гост заузе своје место, он само рече:

— Да се помолимо, Богу !

Сви усташе и сви на глас изговорише мелитву „Оче наш који си на небесима".

За време те молитве нико се није кретио, али сви сагибаху колена неко 10, неко 15 пута.

Велшки гост за тим прочита један одломак из јеванђеља, па онда га јетумачио тако речито да је војвода Богоје у себи помислио „Врло вешто наводи воду на своју воденицу“.

Тиме беше цела бабунска „литургија“ свршена. За њих беше православна служба „многоглагољеније" а католичка миса „сотонска жртва".

Сада већина присутних у хору рече:

— 0 савршени! Молите Бога за нас грешнике, да од нас направи добре Кршћане, и да нас доведе доброј сврен ! |

Велики гост одговори:

—- Бог нека вас благослови, нека од вас направи добре Кршћане и нека вас доведе доброј сврем !

Сада цео збор опет очита молитву „Оче наш“.

Иза тога неки верници рекоше:

„Добри Кршћани препоручите нас Богу и молите га да нам удели добар свршетак и своју милост.

Велики гост одговори:

— Отац, син и свети дух нека вас поштеди и нека вам опрости грехе ваше".

Сад уста наш познаник Мрдеша оде до стола, узе јеванђеље метну га себи на прса па рече:

— Стојим пред Богом и вама да се псповедим и тужим за све грехе своје и да за њих добијем опроштај од Бога пи од вас !

Велики гост узе јеванђеље са његових прсију положи га на његову главу, а сви присутни богумили положише своју десницу на њега, и сви заједно очнташе молитву ,,0че наш“.

Мрдешини греси беху тиме опроштени.