Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

се заклео“. После таквог одговора из Србије, кнез ду-

бровачки Андреја Дабро, прогласпо. је на главном тргу (плаци) дубровачком нов закон од 99-ог септембра 1808. по коме од тога закона почевши, ко убије Србина има да плати правду од 200 перпера, а док не плати има да остане одлучен и од цркве и од опћине. Од тога доба прошло је двадесет година. Али како у Дубровнику има много направитих и богатих људи, којима 500 перпера није тако страшна казна, то су та убијства учестала и почела су саблажњавати и остале грађане дубровачке, тако да се велико и мало веће опћине забринуло за слободу главне дубровачке трговине по Србији, п за то нађоше да би добро било још једном покушати код краља да заведе правосуђе какво је пи у другим храшћанским земљама, у толико пре, што је сада Краљ Стеван Душан, за кога цело приморје зна да је човек, који има врло висок појам о правди.

Јанићије је записао све што му поклисари казаше, па пошто је ове предао великом ставилцу да се он брине о њима, њиховој пратњи и коњима, отишао је краљу да му како бп се данас рекло, реферише.

Душан је наредио да се поклисари краљевски угосте, да се за њих спреме драгоцени поклони, а кад се одморе од пута, да се изведу предањ.

То је било у краљевској дворници још пре ручка.

На поздрав првога поклисара, који је китњастом беседом равложио обе своје мисије. Душан је, седећи на престолу одговорио:

— Мени је врло драго што је прво поклисарство, које ми честита круну баш из оног града, који је нашем врцу врло драг, и који је и моме светом родитељу и свима мојим прародитељима увек био веран пријатељ. Повдрави те ми дичнога кнеза дубровачког, племениту господу из великог и малог већа, и сву опћину дубровачку, да ћу ја, чим средим унутрашње вемаљске послове пе житати да нашем драгом Дубровнику нарочитом мојом повељом потврдим сва права и повластице, које су му дали моји прародитељи и мој отац блажене успомене. Реците им да ће ми једна од првих брига бити да дуж

61