Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

рекне пгуман. И Арбанаси који се нађу на манастир“ ској вемљи, да работају као п Срби, п да дају од одра динар или полукницу жита.

Ова олакшица за Арбанасе долази по свој при“ лиди отуда, што су они махом били католици, али као што видимо живот манастирских људи, беше врло тежак)

„Закон власима : да дају од педесет оваца једну овцу се јагњетом п другу јаловицу с руном, п сваке преступне године да дају по једнога коња пили триидесет перпера, колико су давали царству ми, али дару више да не дају ; да дају покривала (покрове 2) окроје, клашшње, да раде све што заповеди игуман. Чак и властели наманастирској земљи морали су на њој да ору свакога жита бједбу, пл што поору да повлаче, п сена да косе један дан п да га здену; да обраде део _винограда и да путују с игуманом, или да му дају повоз. Наравно да су властели радили све то преко својих меропаха, који су били обвезани све то њима радити.

Душан је већ био одредио ко бе бити први игу ман његове задужбине, То беше Серски митрополит Јаков ! Мора бити да је углед цареве задужбине код Призрена, још док се зидала био већ тако велики да је један митрополит пристао да буде игуман, а може бити да је сереки свети, приликом дебате у сабору видео да ће приходи новога игумана бити много већи него што их је он дотле имао од целе своје митропо лије. Јаков је морао брво обићи сва села која је Ду“ шан преписао својој вадужбини, јер је записано да је серски митрополит јавио дару, Деу Сењанима има велики винограц а мало људи да га обрађују. Услед тога Душан одмах у истој хрисовуљи 0 учини вакон Сењанима : Они да раде само вино“ град, а да им се не узима ни лана, ни јагњећих кожа, ни товарних коња и да им није цалеког путовања Земље која је у њиховом селу била узета за дркву, да им се врати, да је поделе између себе, а за то ће да ору цркви на Брањашти три дана јесења веманицом“

% Свакп други дан. . Паје - O 178

и таи >