Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Јесмо, светли царе — рече Божидар. — Благосиљајући високо ти царство написали смо у чл. 174 ом „сваки судија да суди право по закону, а да не суде по страху од мене". Још јасније смо то кавали у чл. 1'3ем: „уЈоште заповеда царство ми: Ако напишем писмо, за љубав некоме, или што сам се наљутио на некога, па то моје писмо гази закон, ако наређује нешто што није по правди и по закону, такво моје писмо да не верују судије, него нека суде и извршују онако, како је по правди. Клевета и самовоља не трпе се на суду.“ чл. 84 ти „Забрањује се кефалијама и свима чиновницима да ма шта узимљу од оних којима управљају, сем онога што им по закону припада и сем драговољних поклона“. А колико има да се плати Логотету, дијаку и приставу то је одређено члановима 108 и 135 Законика. „Ако властелин не положи соћ о Митровудне п о Божићу, да се свеже и да се држи (ватворен) на царскоме двору док не плати двојином“.

— И ове последње одредбе — рече царица са су зама у очима — врло су добре, али за оне у чл. 173 и 174 ом морам да ти пољубим руку драги ми царе и Господару и Јелена се саже и целива Душанову десницу. — Јер када ти скидаш са судија страх од самога цара, неће се они бојати да свако насиље велике и мале властеле казне по правди и по закону, а ти најбоље знаш колика су њихова насиља.

— Знам, вазљубљена моја кира Јелено — рече цар. — Међу мојом великом и малом властелом има још пљачкаша и разбојника и других насипшника. Има их који нападају на села, и олоупотребљавајући своју власт, пљачкају и спаљују домове и одводе сељаке као свој пљен. Има их који без икаква суда бацају у тамнице људе који су им , ма по чему непријатни. Највад има их који по друмовима нападају трговце и отимљу им робу. Али ја се надам да су моји ваконописци учинили све што треба да се од сада строго кавне сви ти насил“ ници, па ма како високога рода они били.

— Јесмо Господару — рече Божидар. — Противу

Цар Душан ПТ, 13 | i 195