Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

тога зла браниће народ чланови 956, 127, 146, 147 и 148 твога Законика.

— Модимо Великог Судију — рече царица — да

нам прочита коју од тих одредаба.

Божидар прочита:

„АКО се нађе који властелин или властеличић, коме је царство ми поверило вемљу и градове, да напада и пљачка вела и људе, и да гави оно што је на сабору узвакоњено, да му се одузме држава, да плати сву штету коју је учинио и да се казни као бегунац“.

„Ако неки властелин, за време приселице, учини нексме пизму или учини некакво 5до, ако пљачка и спали кућу, таквоме властелину да се одузме држава пи да му се више не даје".

_— Добро је Божидаре — рече цар.

— А јесте ди што метнули у Закон — упита царица — да се стане на пут пустошењу шума од стране саских рудара, п ширењу латинске католичке пропаганде 2

— У члану 124 Законика — рече Божидар — забрањује се Сасима да даље секу шуме, а наређује се да се посечено раскрчи и наседи. Са латинима и њиховом пропагандом католичком било нам је теже, јер нам високо му царство наредило да бранимо православље али да не оштетимо трговину. Ми мислимо да смо прво постигли члановима 6, “и %им а друго члановима 119 до 123-ег Законика. Треба ли да их прочитам 2

— Не — рече дарида — Њих могу чути и на сабору. Друго -ме нешто коџка. У најправеднији и најневавлељкији судови могу по кадшто својом пресудом огрешити душу и осудити права човека, а с друге стране, у нашој земљи има много сиротиње. Било би човечно у самом законику постарати се п за једне и за друге.

— По високој човечности нашега цара — рече Божидар —-ми смо у члановима 26. и 181 ом законика наредили свима судијама и што је још важније свима манастирским старешинама да се старају за сиротињу, а сваком осуђенику цаје се право прибежишта не само на дарском него и на патријаргвом двору.

У томе тренутку уђе у собу Вел. Логотет.

— Шта је Гојкорг — упита цар.

194