Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

| а оси да је онај час када и ми Ромејн | дођосмо под праведан скиптар Душанов |

— И да Бог да — додаде Митропсдит Јаков наш праведни цар ослободио и осталу нашу браћу и победоносно ушао на златна врата свете Византије.

— Амин | — повикаше сви српски саборници.

Само је Вукашин трпао грчевито своју браду у уста, али у оном општем одушевљењу, то није нико приметио, сем његовог рођеног брата, који је и то прибележио. _

Божидар готово весело настави читање:

Чл. 178. Властеле и властеличићи, Грк, Немац или Србин, који долазе на двор царства ми, па доведу собом гусара пли тата (т. ј, ако неко ив њихове свите учини раебојништво или украде), да се његов господар кавни као гусар или тат."

— А јој — учини неко нехотице, што“ изазва општи смех.

Чл. 175. Судија мога царског двора судиће све оно, што би се зло у самом двору учинило. Он ће судити и онда ако би се оба парца (парничари) случајно девили на царскоме двору. Али нико да не повива никога на суд у мој царски двор, мимо област судија, што сам их ја цар поставио, већ га сваки иде пред свог судију. |

„du. 176. y ppajoBuMa ће судити војвода или ћефалија, сем духовних спорова, који чмају да иду пред црквену власт.

„Чл. 178. Кад судије некуда пошљу приставе са писменим наредбама својим, па онај кога се тиче не послуша или одбије пристава, судије ће се обратити писмом кефалијама и власницима под чијом је влашћу непокорни, и позваће њих да изврше што је наре» ђено. Не изврше ли ни они, кавниће се како се казне непокорни цару.

„Чл. 179. Судије да путују по областима које су им одређене како би им се могли пожалити убоги и

223

еј Ua