Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

ништи којима — додаде Божидар у објашњење није ласно доћи до судије. |

— Бог да.прости ! Ово ће бити права благодат за сиротињу | _

-„ Чл. 181. Ако судије нису у ставу превудити неки велики спор, онда један од Па да одведе оба парничара цару да он пресуди“:

— И знај да ће бити праведно пресуђено.

— Као да дар нема друга посла убаци Вукашин. — То Om ce бар могло оставити дворском су“ дији = =

— Нека, нека, господпив деспоте, за нашега цара нема ништа прече од правде, а стићи he OH N за твоје војничке послове.“

— Молим даље ! -

„Чл. 180. У кога се нађе ствар или живинче украђено или разбојнички или силом отето, тај треба да да свод људи, који ће доказати да је он ту ствар или живинче купио и од кога. Ако не могне доказати својину, да плати колико ствар вреди.“

— Море, јевтино ће се провући 2

— Остав'те се људи правнословија.

„Чл. 198. Ако је немогућан свод могу се употребити и душевници да пресуде.

Нико ништа не рече.

— Извините ме — рече Велики Судија — случајно сам прескочио један члан, који је такође нов. Као што знате до сада су господари земље сами судили не само својим отроцима, него п меропима за многе кривице, па и пастирима. Сада цар наређује у чл. 183. овако .: ~

„Сви пастири, станици (овчари) и коњуси из мога царства да иду пред државне судије ако би имали што да се суде за накнаду због убиства, за разбојништво, за крађу, за преотимање посленика, за спор соко земље! Овде побројане кривице, сем спора око земље, и BA отроке задржава царство ми за судије, а за остало може им судити њихов господар

284