Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— На здравље господарима ! — Е па не можемо сви бити цареви, и робови су, а опроштењем, људи !

— Мир господо. (ад ћемо завршити.

„Чл. 187. Када некуд путују цар и царица, или стада и коњи цареви, у коме селу они на ноћиште падну, никакав пастир са својим стадом за њима да не заноћи у истом селу. Нађе ли се ко да ипак про тивно закону и заповести царској преноћи у томе селу, да се томе селу преда везан станарски старешина и он да плати седмсструко нанесену штету.

— Неће много платити — рече Вукашин јетко јер куда прођу царева стада и коњи, ту не остаје много траве за пашу, док на: ново не порасте.

Саборници се стадоше UI и почеше међу собом шапутати:

— Који је ђаво данас Вукашину 2

— Нека га. Сабиће и њему Душан ротове у главу.

— Има свега још један нов члан да се прочита рече Велики оготет, а Бежидар прочита:

„Чл. 195. Кене не могу никада преноћити у ма“ настиру или пркви. То право да преноћи у манастиру има само царица п краљица“ (престолонаследниковица, жена младога краљм). ;

— Аха, то је сигурно због светогорских калуђера, коју су се ломили да ли да пусте парицу у Хи ландар 2

— То није истина — викну игуман Гервасије. Наша царица са свима својим владикама боравила је у нашој светој обитељи пело време које је цар провео

Св. Гори. а

— Онда значи да је дар опазио како су калу“ ђерима расле вавубице гледајући сваки дан царичине владике па је метнуо у закон да само царига и кра» љица могу преноћити у манастиру или дркви.е

— Оставите људи неслане шале. — дар не ви“ дите да је овде главно краљица које још нема 2

Цар Душан ШТ. 16. 225

M