Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car
— На здравље господарима ! — Е па не можемо сви бити цареви, и робови су, а опроштењем, људи !
— Мир господо. (ад ћемо завршити.
„Чл. 187. Када некуд путују цар и царица, или стада и коњи цареви, у коме селу они на ноћиште падну, никакав пастир са својим стадом за њима да не заноћи у истом селу. Нађе ли се ко да ипак про тивно закону и заповести царској преноћи у томе селу, да се томе селу преда везан станарски старешина и он да плати седмсструко нанесену штету.
— Неће много платити — рече Вукашин јетко јер куда прођу царева стада и коњи, ту не остаје много траве за пашу, док на: ново не порасте.
Саборници се стадоше UI и почеше међу собом шапутати:
— Који је ђаво данас Вукашину 2
— Нека га. Сабиће и њему Душан ротове у главу.
— Има свега још један нов члан да се прочита рече Велики оготет, а Бежидар прочита:
„Чл. 195. Кене не могу никада преноћити у ма“ настиру или пркви. То право да преноћи у манастиру има само царица п краљица“ (престолонаследниковица, жена младога краљм). ;
— Аха, то је сигурно због светогорских калуђера, коју су се ломили да ли да пусте парицу у Хи ландар 2
— То није истина — викну игуман Гервасије. Наша царица са свима својим владикама боравила је у нашој светој обитељи пело време које је цар провео
Св. Гори. а
— Онда значи да је дар опазио како су калу“ ђерима расле вавубице гледајући сваки дан царичине владике па је метнуо у закон да само царига и кра» љица могу преноћити у манастиру или дркви.е
— Оставите људи неслане шале. — дар не ви“ дите да је овде главно краљица које још нема 2
Цар Душан ШТ. 16. 225
M