Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

оно што млетачка влада није до сад покушала, п што дубровачка опћина неће смети ласно покушати, то могу покушати поједини млетачки и дубровачки трговци на своју главу, идући за својим личним интере- · вима а ја такву пр Еннј. нећу да пропустим кроз нашу земљу. :

Краљ Урош изјави да се потпуно слаже са мишље- | њем свог оца, а и цела властела повика да се трговина | с оружјем не може пропуштати ни у коју страну државу

— Високородна господа властели — рече Марино Бунић — одоше даље и од високог ти царства. Ја разумедох да цар хоће да спречи само продавање нашег оружја његовим непријатељима. То би најзад могди примити, и ако је за трговину тешко, али највад нека се стави у повељу да није слободно провозити наше оружје за Византију, јер, у колико знамо, ваљда нећете у српске непријатеље рачунати и поданике царевог шурака) или чак Влашку и Богданску, са Бозе нисте никад војевали 2

— Рђаво си ме разумео Бунићу — поправи цар. Истина од Велбужда на овамо, бугарски цар не чини и не предузима Ништа без мог одобрења и пристанка, али од куда можемо знати шта носи дан а шта ноћ 2 То исто важи и Ba Влахе, са којима смо до сада увек били добри пријатељи. Али Марин не рече ни речи о Угрима и о Босниг... Нека нам Ведики Логотет прочита записку о трговини с оружјем, коју је по мојој заповести спремио.

Гојко прочита:

„Дубровчани могу ово Та пролавити са својим товарима кров српску земљу и за друге земље, само оружје да не носе у Бугаре, ни у Басарабину земљу, ни на Угре, ни у Босну ни у Грке, ни у коју му драго туђу земљу, већ само у земљу парства ми и у краљеву, а који поносе оружје у туђу вемљу, да му се то оружје одувме".

— Врло добро — повикаше властеди,

а 249