Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

туђој вемљт подизали своје винограде. ти што сте насе љавали моје људе, п ако сам вам ја то вабранло:

а _ Дубровачки ПНЕ морадоте pa alt да je тако. = -

— A овб што сад пде — рече цар — нисте ви тражили када сте о свему разговарали са В. Логотетом, али то тражим ја, јер наводите властелу царства ми да се-у Дубровнику превадужује, узимајући од ње у залогу равне драгоцености. Чујем да је чак п један лрагодени појас Кнеза Вратка у залози код једног вашег лихвара. Ја нећу то више да трпим. Читај Гојко

„II од сада у напред нико да не узима залоге од властелина царства ми, ни краљевскога нити од икога у држави нашој ; а ко узме да поврати залогу, п даму пропадне што је дао на залогу“. =

— Нама Господару — рече Марино Бунић — такво ограничавање твојих властела у располагању са сопственошћу, може битл право, ако властели високог ти царства немају ништа противу тога...

— Немамо ништа против. Нека сенико од пас тако лакомпелено пе вадужује — стадоше преко реда говорпти многи, којима дотле беху пропале млоге драгоцене Ba логе.

— Разуме се — прпхвати Бенешић — да то може важити одсада, а не п за оно што је било. Досадашње залоге ваља платити па узети натраг. E |

— Да — рече цар — алп не у четири ока, пего преко суда- Додај Гојко. |

„И јоште с њима уговори парство ми да се залоге те, биле оне великих или малих људи 55 земље парства ми или краљове, пшту судом и правдом“. Јесте ли заповољни 2 = | — Јесмо-— рекоше Дубровчани јер пису хтели да расрде дара док не пређу лреко још једног врло шкакљивог плтања.

— Добро. Ту повељу, Гојко, завршићеш овако: „„Потврђујем све пређашње законе и повеље Дубровчапима, ивмеђу осталих за суђење и правдање и за све

252