Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

бровчанима шестомесечни рок да изађу из земаља цар“ ства ми“. : =

Овде дубровачки поклисари поскакаше са својих места. Марин Бунић рече : i

— Што he ово господару 2 Никада Дубровник Hehe заборавити колико је дужан захвалности и теби и свима твојим претходницима на престолу, да би те могао против себе толико расрдити ·.. : |

— И ја се надам да до тога неће доћи. Али нека се ш ово нађе злу не требало. Нека В. Логотет и остало прочита.

Гојко настави читати :

„И ако се разбије лађа млетачка или дубровачка, што уђе у земљу царства ми и краљеву, да се ништа не узима, да је слободно.

„Који трговци путују по земљи и трговима дарства ми, сваки да плаћа царину по закону како су плаћали у време родитеља п прародитеља царства ми.

— А не ову повишену царину која је заведена у

последње време — допуни сам цар као објашњење. — Хвала Господару — рече Бунић „Све људе — читаше В. Логотет даље — који су

дошли у Отон по предаји тога града Дубровнику, овај је обвезан да ми врати . Тако исто Дубровник мора повратити оно комађе земље које је неправилно заузео на граници па макар на њима били засађени винограци ·

— Не, Господару, молимо ти се — рече Живе Чревић — Ово последње намеће нашој опћини огромну штету ! - :

— Прочитајте — рете дар — моју повељу којом

сам Дубровнику дао под најам ту земљу па ћете се уверити да сам обоје још онда предвидео. Али ви сте се на те моје услове обвирали колико и мој Даблжив на моју повељу којом сам укинуо царину на Требињи, јер она никада пре њега није била на томе месту. Као што ће он сада платити што ми је опет вадао посла око те само власне царине, Тако и ви поднесите штету што сте на

251,