Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Душан прегледа рачун па а и списак рече :

— А што ен чекао док се накупила толика сума 2 = упита цар. — Што си чекао да Дубровник шаље нарочите изасланике да нас потсећају на дугове као нај. горе дужнике.2

— Ова сума — рече Бућа смешећи се није тако крупна за пареку ти ризницу да бих се ја због ње забринуо. Да сам ја могао слутити да је богата опћина дубровачка постала тако оскудна с новцем, ја бих јој одавна неплатио и ту сумиду, и она због ње не би морала доса- | ђивати чак високом ти царству, али како то нисам внао, ја сам чекао да се накупи више, те да не оружам читаву турму да би јој сваки час слао сваку стотину перпера.

— Одмах да исплатиш ових 9287 перпера — рече

цар оштро.

— Још овога часа, светли царе ! Нека господа поклисари изводе сада поћи самном у ризницу ца приме новац — рече Бућа са најпријатнијим осмехом на лицу окренувши се посланицима.

Али ови не мичу са својих места, него се само згледају.

То се цару учини чудно па рече :

— Пођите господо да вам се исплати дуг !

Сада Марино Бунић поче:

— Ако смо ве усудили да чак високом ти царству говоримо о овоме цугу, то није за то, што је наша опћина толико оскудна повдем, како је велеможни господин протовестијар изволео рећи, него за то што смо хтели да се уверимо да ли је наш рачун тачан, да ли наш земљак господин Бућа неће у њему имати што да замери, као толиким нашим ранијим обрачунавањима. Сад кад је и он признао да је паше потраживање тачно, нама није хитно да узмемо наш новац...

То не разумем =— рече цар.

— Ево шта је господару — приђе Живе Чревић у помоћ своме другу. Спасоносне одредбе противу тата и гусара, које ву унесене у законик високог ти царства, тек су јуче узакоњене, и проћи ће доста времена док се

254