Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

"внати Бућо,

=

за њих сазна и по друмовима којима ми имамо да путу“ јемо до Дубровника. С тога кам је невгодно да преко девет хиљада перпера носимо-вобом, јер нас могу на“ пасти зли људи и опљачкати нас...

__ Ви знате да поклисаре прати увек јака стража. Ако вам је'то мало даћу за овај случај више оружаних пратилапа .-- — рече Душан.

__ Није нужно господару, одиста нам није pena за готов новац.

__ Па како ћемо онда да ве памиримо 2 — насмеја се пар.

__ Ми би молили да високо ти царство нареди да нам његове три даринаре: Срђевска, Четска и Призренска исплате ту суму из својих прихода. =

—- Бојим се да годишњи приход тих царинари не износи толику суму — рече дар — Ти ћеш то боље

— Њима би —— рече пр отовестијар — одиста требао две до три године па да од својих прихоца исплате преко девет хиљада перпера.

— Ми пристајемо да нам оне исплале ту суму за три

године — рече Марино Бунић а Бенешић и Чревић додадоше — колико да се велеможни господин Бућа

увери да Дубровник још није толико оскудан у новцу.

— Добро — рече цар, па узе нешто рачунати Слушај Гојко, за ово ће требати нова повељица Пиши :

„Ја углавих са поклисарима (каваћеш их поименце) да им платим ове динаре за три године, и то да им даје онај који буде цариник у св. Срђу за три године по 500 перпера, а ко буде цариник зетски да им даје ва три године по две хиљаде перпера сваке године, а ко буде цариник у Призрену да им даје сваке године по 596 млетачких перпера, како би им све исплатио горе речени дуг за три године, као што је уговорено између мене. и њих".

Никола Бућа направи лице као да је прогутао оскорушу, али он се тако дубоко поклонио цару да овај

' 255