Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

=- а =

није тај израв на његовом лицу видео, па изађе па = дворнице. а ЕН 5 7

___—- Итако срећно свршисмо и тај посао — рече цар па устаде. | E: O | |

__ Дубровчани приђошв. му руци а он им рече Ло виђења ва ручком“. == j = {BA дубровчанима одоше и властели који беху још заостали, а Млетачки поклисар упита цара кеда би могао 6 њиме говорити, на само, да му каже једну поз руку дуждеву 2 — - o

— Говори сада племићу од Бодонице; ја од мор Великог Шоготета ништа не кријем. Говори као да смо нас двојица самт. и Е

Гојко Мрњавчевић, који је већ оно пошао да пде, _поклони се цару па опет седе. : ae

„Док су цар, Никола Ђорђо од Бодонице у прпиву= ству Великог Доготета разговарали, Вукашин стиже ду= бровачке посланике па им успут рече: | i

— Е ђаволски сте се прпсетили с оним да вам цари= наре исплате дуг! - =

— А што ведеможни господине деспотер 7

— Па за то што би вас Бућа горе-опљачкао него друмски гусари, да сте се полакомили да из његових руку одмах примите новац.

· — То ти рече господине деспоте а не ми — насмеја се Марино Бунић. Е

— То зли јевици ружно говоре о нашем великом земљаку — рече Бенешић кикоћући.

— У нас у Дубровнику нико не верује у вашу рашанску увречицу „Цар даје ама Бућа не да“, ваврши Киве Чревић. па OR

И сва тројица окренуше нива стубе, а Вукашин оде у писарницу Вел. Логотета да причека свога брата.

Кад га је угледао Марко, он радосно скочи са ОВОГ троношца па му истрча у сретање. = :

— Од куда ти бабо 2 Е |

— Ето, по сам на-царсвом сабеседовању са покли“ сарима па сад дођох да видим тебе и да дочекам Овде

ı

+_

256 | -