Časopis Istraživač

IDEM, IDEM .... DOKLE?

Pl* l7 : Slobodan Rakovid

Kratak dogovor.... Odluka je doneta. idemo u pedinu "Zvekaru" u selu Bobovi. Napuštamo Bivak i u koloni se kredemo preko Orlovice predivne visoravni sa koje, dini mi se mogu dobaciti kamenom do Zavojnice, Medvednika, Jablanika, U daljini se ocrtavaju konture Cera, A tamo, iza velikog mora ravnice vidi se ivala, dok se na nebu ocrtava silueta tornja. Žurimo. Sustižemo seljake. Kratak predah. Proveravamo put. Gledam kartu. Sve je u redu. Još malo i na ulazu smo u jamu, Nismo destito popu-dili ni cigaretu, a ved pokret, Misli mi se roje munjevitom brzinom. Koliko je duga? Pova 'Suplja lipa"? Svi u koloni dute, Svi razmisljaju. Siguran ssm o istom. Stižemo do nekih kuda. Razgovaramo sa domadinom, Služi nas suvim sijivama. Uzimamo po koju i za posle. Pokazuje nam gde se nalazi ulaž u pedinu. bavetuie nas da ne ulazimo, Njegova majka naro samo rede:"Nemojte deco idi pod zemlju. Tu djavoli vladaju". Dolazimo do ulaza, Ponova predah, Pripremamo opremu. Proveravam brener, prusik, bižur,,. Sve je gotovo za tri-detiri minuta. gedamo, karbituše su aktivirane. Plamen se leluja pod udarima toplog povetaroa, Poslednji dogovor, Nervi su zategnuti. Udarna ekipa je odredjena. Pripremamo pprerou. Jurišice, užad ,,..Snimatelji proveravaju busole, olovke. Još jedan dim povudem na brzinu. Kredemo. Strmo je. Moramo na navez. Tišina... Samo se duje "Popusti, još.,. r . Na samom smo ulazu. Još jednom proveravamo opremu, Kanal ide borizontalno, Ulazimo,.. Kako je sve dudno, Senke su izdužene. Svetlost karabituše osvetljava deo po deo odaje. Odi su se ved privikle na tamu. Sum... sam se. Pored glave mi prolete slepi mis. Da, taj naš vediti pratilac, Volim ga i isto toliko mrzim, Kad ga vidim siguran sam da ima kiseonika, tog nevidljivog prijatelja. Svaki njegov udarac krila ili udar u šlem me trgne, uplaši. Misa mi vide; "Kraj", Ne mogu da verujem. To je ono Sto mrzim, dega se plaSim. Dolaziro do njega, Naše lampe osvetljavaju jedan prooep koji se übrzo zavrdava malom pukotinom, Sve nade nade, želje pale su u vodu. Bacam žestvice, Psujem, ■Nemogude. t pride da je duga nekoliko kilometers? oni sa površine odekuju da im javimo da li da ulaze, Zinuo sam da ih viknem, da im kažem da ne ulaze 7 kad Misa vrisnu. Neartikulisan, ali svakom pedinaru poznst lizvik.

- 10-