Četiri bojne vojvode

10

бија. Захтевали су да Србија допусти њихбвим чиновницима, да дођу у Србију, и воде истрагу, који су људи радили, да се њихов престолонаследник убије. То им Србија, као самостална држава, није ни могла ни хтела допустити. И зато су нас, имајући на окупу велику спремну војску, и без објаве рата напали 12. јула 1914. год., са две стране: са севера и запада. Намера им је била да нас прегазе и униште пре, него бисмо се ми могли припремити за одбрану. Из највећих топова са сува, и топова њихове ратне морнарице на Дунаву, стали су бомбардовати и рушити нашу престоницу Београд; а са великом војском нагрну преко Дрине и Саве у Западну Србију, заузму вароши Лозницу и Шабац с Мачвом, и крену даље. Наши нису имали времена, да се у одређеним местима скупе, уреде и наоружају, као пред Балкански Рат, већ су на брзу руку добијали само оружје и хитали пред непријатеља, који је већ био стигао на Цер планину (вододелница Саве, Дрине и Колубаре.). Било је наших пукова, који су заморени дводневним маршем, одмах ступали у крваву борбу с непријатељем. II захваљујући нечувеној издржљивости и храбрости наших ратника, од редова до највиших команданата, Аустријанци су, у месецу августу 1914. год.. страховито потучени на Церу и пребачени преко река Саве и Дрине. На глас да нас је Аустрија неправедно напала наши моћни пријатељи Руси објаве рат Аустрији; а Немачка, савезница Аустрије, објави најпре рат Русији и Француској, а потом уђу у рат Белгија и Енглеска на страни Француске и Русије, противу