Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 101

Инвентивни дух је индивидуални дар; инвентивни геније је редак, као што нам то показује број имена за која се у историји цивилизације везују изуми који су били полазна тачка свих осталих. И не само да је људска техничка еволуција, као и биолошка еволуција индивидуалног порекла, него чак ни жеља за проналажењем новог није општа, и познато је да су некад сви нови изуми наилазили на неверицу, на инерцију, чак на непријатељство маса.

Аналогија између двеју инвентивних еволуција, јединих које познајемо, наставља се, као што смо то управо видели: пошто смо установили истоветност тежњи или ако се радије хоће исход биолошке еволуције и људске техничке еволуције у односу на живот и на човечанство, констатујемо да је напредак у историји живога света, исто тако као и технички људски напредак, индивидуалног порекла.

Исто онако као што је у свим временима било изузетних људи обдарених инвентивном способношћу и прегалаштвом за новим, без којих не би било материјалног напретка цивилизације, исто је тако у свим временима и на свим ступњевима еволуције живога света морало бити изузетних јединки, које захтевају све теорије еволуције, без којих не би било биолошких изума, дакле ни прогресивне еволуције живога света.

Подсетили смо у Поглављу УП на главне одлике биохемијске еволуције.

Те биолошке појаве савршено прилагођене њиховој улози, као што смо то видели у случају хемоглобина, не могу бити приписане пуком случају нити одвојене својим пореклом од функција које испуњавају. Оне су исувише сложене, оне одговарају на исувише савршен начин одређеној неопходној улози, оне се исувише добро уклапају у складну целину живога бића да би могле бити хазардне природе. Рекло би се да су оне биле припремане, изумеване, да би заузеле место, својом

улогом, у усаглашеној целини какву представља живи организам.