Čovek i inventivni život

" Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 103

ције мисли. У духу проналазача парне машине, на пример, морао је постојати апсолутан континуитет, једна савршена еволуција, без и најмањег прекида повезаности, између основних механичких феномена инвенције, као што је подизање поклопца лонца на ватри и оствареног проналаска. Ход те мисаоне еволуције веома је променљив, он прескаче извесне етапе брзином муње, задржавајући се понекад за дуже или краће време да би савладао неку препреку, али он због тога није мање стваран.

Задржимо и ову аналогију више између биолошких остварења и техничких изума: једни и други се у многобројним случајевима појављују без постепених прелаза, одједном, саображени улогама или функцијама. За наше изуме ми знамо да су умно припремљени еволутивним радом мисли и да је њихова нагла појава у стварности само крај једне мисаоне еволуције. За биолошке инвенције рекло би се исто, са разлога које смо напред изнели, тј. да оне настају из једног претходног унутрашњег рада, из једног тражења, из једног стеченог искуства.