Čovek i inventivni život

104 Божидар П. М. Ћурчић

ПОГЛАВЉЕ ДЕВЕТО

ВЕЋИНА ЉУДСКИХ ТЕХНИЧКИХ ИЗУМА ЈЕ ОСТВАРЕНА У ЖИВОМЕ СВЕТУ. — ПРЕИМУЋСТВО НЕКОЛИКИХ БИОЛОШКИХ ИНВЕНЦИЈА. — ПРОБЛЕМ ТОЧКА. — БЕСМИСЛЕНОСТИ ЖИВОГА СВЕТА НОСЕ ОБЕЛЕЖЈЕ ЉУДСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ. ПСИХОЛОШКИ ПОСТУПЦИ КОЈИМА СЕ КОРИСТЕ ПРИРОДА И ЧОВЕК. — ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОР КОЈИ ХРАНИ МЕХАНИКУ ЖИВОТА И ЉУДСКУ ИНДУСТРИЈУ.

Није то ијатромеханизам ако се констатује да слични механички системи постоје код живих бића и у људској техници, имајући у њима аналогне улоге.

Срце се разликује од свих модела пумпи у физици, али није мање тачно да оно истискује течност као што то чини пумпа и његово функционисање подразумева, између осталих, игру залистака сасвим као код извесних типова пумпи.

У живоме свету налазимо многобројне механичке системе, алатке, оружја, методе, који су према принципу њиховог функционисања и по улози коју испуњавају, слични изумима наше технике!. И како су ови својом појавом познији од биолошких остварења, може се рећи да је велики број људских изума, ако не већина, био већ одавно познат у живоме свету. У природи се налазе алатке такве као турпија, тестера, кљешта, шило; налазимо у њој весло, удицу, штрцаљку за убризгавање, пумпу, цедиљку, мехове, опругу, еластично влакно, преносни точак (влакнасти преносни точак великог косог мишића ока), џеп, мрежу, оптичко сочиво, електричну турпију, прибор за осветљавање, дугме за притискивање...; принципи фотографског апарата, елисе (механизам потискивања помоћу репног пераја у риба и китова:

! Видети поводом тога: Апдте Теџу. Гех ош ех сћег [ех бе угуат“. ба тага, Раш5, 1948.