Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 111

у хемијски потенцијал органских супстанци од којих биљка врши синтезу почињући од минералних елемената тла и атмосфере. То је та хемијска енергија коју је нагомилала биљка и која храни цео живи свет почињући од саме биљке.

Основни механизам живота, то јест ћелијски живот ван сваке посебне функције и у одсуству сваког спољашњег рада, захтева непрекидну потрошњу хемијске енергије, на крају одбачену у облику топлоте. Та “основна биолошка енергија“ троши највећи део нашег оброка хране, а да ми нисмо могли да јој придамо било какву јасну улогу. То је енергија коју троши мишић у одмору, жлезда која не лучи, орган који не ради. Једном речи, то је хемијска енергија коју троши свака ћелија самом чињеницом што живи, ради одржавања суштинског механизма живота. Исто тако и сви други механизми у служби различитих посебних функција почивају на претварањима енергетског хемијског потенцијала, према начелу одржања енергије.

Пре томе, свака животна динамика исхрањивана је хлорофилном функцијом. Да видимо који су извори из којих се напаја људска енергија, динамика човека, индустрија.

Постоји мишић, и то је најстарији извор рада у служби људске радиности и људске технике. Прве машине, људски изуми, били су храњени радом човека или животиња, покретани мишићним мотором: роб који окреће жрвањ, коњ или магарац који окрећу долап.

У овом случају инвенције човека су енергетски храњене животом, јер оне у ствари нису ништа друго до вештачки механизми накалемљени на биолошки мотор, на мишић.

Људска радиност је већ од почетка употребила и друге природне силе осим живота: нарочито снагу ветра и падове воде. Свакако мишићни мотор ни у којем случају није био одсутан и он никад неће бити потпуно искључен из људске радиности, коју он исхрањује све мање и мање, али у којој је неопходан као командни мотор, мотор пуштања у погон, подешавања, будући да је преносилац наређења наше воље на механизме које је изумела наша интелигенција.

Нова епоха људске индустрије настала је једним открићем које је допустило да се рад добије из топлоте, да се искористи “покретачка