Čovek i inventivni život

114 Божидар П. М. Ћурчић

остварила своје најсавршеније механизме, инстинкте. Отуда ова чињеница, парадоксална на први поглед, која је одувек изазивала изненађење посматрача: најмање интелигентне животиње су те које се, захваљујући својим инстинктима, најинтелигентније понашају“. И ми смо до дана данашњег у недоумици о природи инстинката: механизам или интелигенција Стварно, то су интелигентно изнађени механизми.

Ако је наш дух само та биолошка моћ инвенције која је изишла из својег делокруга и постала наша свесна делатност, онда би требало, можда, очекивати да нам она донесе знање, искуство које је стекла током своје дуге и плодне биолошке активности. Не би ли требало да ми имамо извесно урођено сазнање о нашој суштинској биолошкој природи, то јест о свему ономе што је створила биолошка инвенција, стварно наш дух2 Међутим, по сличности са чињеницама наслеђа, не бисмо могли очекивати да буде тако. Јер само је дух непосредно преносив, а не његово искуство и његове тековине. Исто тако свако људско поколење мора поново истраживати дело предака, увек поново учити оно што се већ знало. Оно што је преносиво наслеђем, то су особине духа, његова способност да разуме оно што су претходници остварили, да прими у себе оно што су они стекли, евентуално да настави оно што су они предузели.

То је свакако положај нашега духа у односу на моћ биолошке инвенције, из које он потиче: ми смо наследили његове способности, али не и сазнања. Ми се не рађамо као физиолози, али то можемо постати. Ми смо способни да проучавамо биолошко дело и да га разумемо; шта више, да га наставимо у нашем делокругу који је цивилизација.

Кад нагнути над живо биће проучавамо његову анатомију или његову физиологију, шта чинимо, ако не да испитујемо биолошко дело прошлости нашега духа. Ми сазнајемо оно што је он остварио и у томе назиремо оно што ће он моћи да створи у својем сопственом људском делокругу.

Изван сумње је да ће човек једнога дана успети да створи живот; поновиће само оно што је учинио предак његовог генија.

Наш дух нам се појављује као настављач биолошког дела остварења живога света. Он преноси принципе овог на неоргански свет. Он