Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 113

ПОГЛАВЉЕ ДЕСЕТО

ГЕНЕТИЧКЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ "БИОЛОШКЕ ИНВЕНЦИЈЕ" И "ЉУДСКЕ ИНВЕНЦИЈЕ". —— ПРОМЕНА ДЕЛОКРУГА ИНВЕНТИВНЕ МОЋИ. — МИСИЈА ЧОВЕКА У ЕВОЛУЦИЈИ ЖИВОГА СВЕТА. ПРЕДАК НАШЕГА ДУХА И ЊЕГОВО ДЕЛО. — МЕХАНИЗАЦИЈА И СУДБИНА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. — ЗАДАТАК И ОДГОВОРНОСТ ЧОВЕКА У ПРИРОДИ. — УЗАЈАМНИ ПОЛОЖАЈ ДВЕЈУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: ПОМОЋ, ЕМАНЦИПАЦИЈА И СУКОБ.

Биолошка инвенција и људска инвенција откривају, својим остварењима, једну исту суштину, једну исту природу. Њихова еволуција креће се у истом смислу који се може изразити заједницом идеалних стремљења. Оне употребљавају исте техничке и психолошке поступке. Оне се делом напајају на истом енергетском извору.

Неоспорно је да постоји генетска веза између те две моћи које владају сврховитом механиком материјалног света и организују је, и чије бисмо испољавање узалудно тражили на некој другој страни ван области живота.

Будући да су једна и друга припојене живоме свету, у којем све настаје путем генетских веза, ми ћемо људску инвенцију изражену нашом материјалном цивилизацијом, њеним уметностима, њеном техником, њеном индустријом, придодати биолошкој инвенцији, израженој остварењима живога света, делу хиљада векова, из које ми изводимо инвентивни геније човечанства.

Биолошка инвенција је почела потајно да излази из својег делокруга с појавом виших животиња, у облику пламичака интелигенције, да би се нагло и у потпуности излила у људској врсти.

Код животиња она је створила многобројне физичко-хемијске механизме, сложене инстинкте, али она једва да се појавила, или се никако није појавила, у облику интелигенције са дејством у спољашњој средини. И она је своје најсавршеније механизме, инстинкте, остварила управо код животиња код којих је остала потпуно затворена, да је